Žena i socijalizam

229

сти, чим је у питању њихов сталешки или класни интерес, њихова сујета или егоизам, ограничени су до глупости и непријатељски расположени до фанатизма. Виши мушки свет суди негативно о нижем, а слично томе готово сав мушки свет о женама. Људи, у великој већини, не гледају у женама ништа друго до предмет за искоришћавање и уживање; да их сматрају као равноправне, то се противи њиховој предрасуди. Жена треба да буде понизна и скромна, она треба да се ограничи на кућу, а све остало да остави као домен „господару свеколиког стварања.“ Жена треба да на све могуће начине заузда своје мисли и наклоности, па да чека шта ће за њу одлучити њено земаљско провиђјење, отац или муж. У колико више одговара свима овим захтевима, у толико више њу хвале као „паметну, поштену и пуну врлина,“ па ма она и пропала под теретом физичких и моралних патњи које су последице њеног неприродног и принудног положаја. А ако се говори о једнакости свих људи, онда је то апсурд хтети из ње искључити половину људскога рода.

Жена има исшо право које и човек на развијање својих снага и њихову слободну примену; она је човек као год и мушко, и она треба као год и он да има слободу да располаже собом као свој господар. Случај што се она родила као жена не сме ту ништа да измењује. Жени одузети равноправност због тога што се она родила као женско а не као мушко — при чему је човек невин толико колико и жена — исто је тако неправедно као и кад би се права и слободе довели у зависност од религије или политичког убеђења, а исто тако бесмислено као и кад би се два човека сматрали за непријатеље због тога што, по случају рођења, припадају различитим племенима или различитим нацијама. То су погледи недостојни једног слободног човека. Напредак човечанства јесте у томе да се уклони све што доводи у зависност и потчињеност једног човека према другом, једну класу према другој, један пол према другом. Никаква друга неједнакост није оправдана сем оне коју је створила природа правећи разлике између појединаца ради постигнућа природнога циља. А природне границе