Žena i socijalizam

236.

јасно као сунце оно што иначе остаје мутно и мрачно, и онда бива предметом научне мистике или мистичне __ науке. Е -

Према различитом васпитању полова — ако је овај израз допуштен за један добар део прошлости, а нарочито за жену, и ако није тачније рећи: укалупљивању — развијао се и сасшав мозга код полова. Физиолози се сви слажу у томе да се они делови мозга који утичу на разум налазе у предњем делу главе. Е, код човека је више развијен предњи део, код жене средњи део главе. Према шоме се формира ш појам о лепоти 40века цч жене. По грчкоме појму о лепоти, који још и данас влада, жена шреба да има уско, човек високо и нароштшио шпроко чело. М тај појам о лепоти, који је један израз унижавања жена, толико је утиснут у њихову душу да оне узвишеније чело сматрају као нешто ружно па покушавају да природу поправе на вештачки начин, тиме што навлаче косу на чело, не би ли оно изгледало што ниже.

У једној полемици у 99. и 40. броју лондонскога „Социјалдемократа“ од године 1890, написала је Софија Надежда два чланка, којима је покушала да побије доказе о инфериорности жене. Она износи ово: Брока, један познати париски физиолог, мерио је кубну садржину 115 лобања из једанајестога и дванајестога века и нашао да просечна садржина њихова износи 1426 кубних сантиметара. Мерење 125 лобања из осамнајестога века, дало је, напротив, просечну садржину од 1462 кубна сантиметра. По овоме би се морало узети да су мозгови постали знатно већи у току неколико столећа. Али, једно мерење лобања из каменога доба, које је извршио Брока, показа да је просечна садржина мушке лобање била тада 1606 кубних сантиметара, женске 1581 кубни сантиметар: и мушка и женска лобања, дакле, била је много већа од лобања из једанајестога, дванајестога и осамнајестога века. Госпођа Надежда извела је из овога закључак да Херберт Спенсер има право кад у својој психологији тврди да тежина мозга зависи од количине кретања и разних врста кретања.

Писац, даље, наглашава то да је много мање важна

ђ