Žena i socijalizam

ВА = | у

12000 сеоских кућа. Преображај у сеоској привреди, који се извршио у току 17. века, изазвао је нову експропријацију сеоских добара и претварање последњих остатака општинске земље у племинску својину. Заведена је наизменична пољопривреда, по којој је у извесном времену вршена промена у обрађивању земље. Ораћа је земља неко време лретварана у пашњаке, што је потпомагало сточарство и умањавало радну снагу.

У градовима није било боље него на селу. Некада је и женама било допуштено да буду мајстори и да држе помоћнике и ученике, само су морале бити у еснафима, да би се у конкуренцији изједначиле са осталима. Било је самосталних жена које су израђивале ланене и вунене тканине, чоху, одело и тепихе; било је женских златара, ливаца метала, сарача и т. д. У Франкфурту и у шлеским градовима било је женских ћурчија, у рајнским градовима пекара и т. д“ Али у колико се погоршавао положај занатлија, у толико се погоршавало и расположење према женским конкурентима. У Француској је женама забрањено обављање заната још крајем 14. века, у Немачкој тек крајем 17. века. У почетку им је забрањивано да буду мајстори — изузимајући удовице — доцније им је ускраћено да буду и помоћнице. Уништењем церемонијалног католичког култа, протестантизам је оштетио или потпуно уништио масу заната, нарочито уметничких, у којима је радило много, жена. А конфискација и секуларизација великих црквених имања повукла је за собом слабије помагање сиротиње, због чега су у првом реду страдали удовице и сирочад.

Опште привредно распадање, које је наступило у 16. веку из свију наведених. узрока и које је трајало до 17. века, изазвало је све строжије законе о браку. Занатским помоћницима и слугама и слушкињама брак је био уопште забрањен, изузев кад покажу да нема опасности за њихову општину да ће јој са својом будућом породицом пасти на терет. Бракови закључени мимо закон кажњавани су строго, понекад варварски, по баварскоме праву корбачем и апсом. Али су нарочито стро-

# Ор, Кату Врећег: Ре Ргацештасе пл Мбеја бе.