Žena i socijalizam

96

пође десно, муж треба да иде лево. Ако она нађе пратиоце, он треба да тражи пријатељицу.“ Како се у оно време ниско мислило о браку и браколомству, види се из једнога писма песника Хр. Клајста, које је овај 1751. писао своме пријатељу Глајму. Ту стоји: „Већ су вам познате авантуре маркграфа - Хајнриха. Он је послао своју супругу на своја добра и хоће да се раздвоји од ње, јер је затекао код ње у постељи принца фон Холштајна.... Маркграф би додуше боље учинио да је ту ствар прећутао, уместо што је учинио да сада цео Берлин и пола света говори о њему. Поред тога ле шреба једну тако природну ствар узети шако рђаво, нарочито кад ни сам човек није тако веран. Срамота је у браку неизбежна, и сви људи пш жене, гледајући друге омиљене личности, приморани су да и сами буду неверни. А како се може кажњаваши оно на шта је човек приморан 2“ О стању у Берлину писао је 1772. енглески посланик лорд Малмсбери: „Потпуна морална поквареност влада код оба пола свих класа, чему још придолази немаштина, која потиче било због великог пореза «адашњега краља, било због љубави према луксузу коме су се научили од његовог деде. Људи са мало средстава проводе развратан живот, жене су праве харпије без трунке стида. Предају се ономе ко им највише плати; нежност и права љубав за њих су непознате ствари.“

У Берлину је у овом погледу било најгоре под Фридрихом Вилхелмом :|., који је владао од 1786.—1797. (Он је своме народу пружио најгори пример. Његов дворски свештеник Целнер спустио се тако ниско да му је признао за другу жену његову метресу Јулију Фос. А када је ова ускоро за тим, прве недеље умрла, Целнер се није устезао да га венча са другом метресом, грофицом Софијом Денхоф.

На рђаве примере какве је Фридрих Вилхелм Џ. показивао крајем тога века, упућивали су га неки његови рођаци још почетком тога века. Крајем јула 1706. херцег Еберхарт Лудвик Виртембершки узео је за другу жену своју метресу Гревеницу, „упропаститељку земље“, како је и данас у Виртембергу називају. Овај је брак закључио један млад свештеник у Милену, М. Пфелер.