Žena

ЖЕНА | 995

киња из Црне Горе узмем ријеч на овоме часноме скупу представница женскиња наше дивне и драге нашему срцу Југославије, у толико морам признати, мене обузима неки страх од тога, што сам толико смјела да пред вама говорим о једном, данас толико важном питању, као што је питање женско.

Ја прелазим преко свега онога, што су о томе питању говорили и писали разни страни и домаћи писци, О томе нека други расправљају. Ја пак с моје стране, била бих потпуно задовољна, када би ми пошло · за руком, да вам изнесем макар и блиједу слику о томе, како то питање схваћају наше Српкиње Црноторке, као и да изнесем разлоге тога схватања.

Прије свега морам нагласити, да је скоро опште мишљење, како код страних тако и код наших писаца. а то је мишљење продрло и у ширу публику, да је Црногорка робиња свога мужа, али то мишљење ја. морам најкатегоричкије порећи, као што се морају порећи и многе друге бајке и небивалице које се било из незнања и необавијештености, било и» каквих других ниских побуда о Црногорцима и Црногоркама шире.

Као доказе ропског стања црногоске жене са подсмјехом износе и приповиједају н. пр. ово:

Кад сељака црногорског упитате, кога има код куће, он одговори: „имам, да опростите жену и троје или четворо деце“. Ове речи „да опростите“, узимају обично на ругло као знак, да је жена унижени роби да се муж стиди о њој говорити.

Да ће црногорски сељак тако одговорити, то је тачно, али је тачно и то, да је овакво разумевање наведених речи плод пуког незнања и неразумевања, које је и за подсмех и за осуду, а ево зашто:

У нашој дивној народној песми „Косовка девојка“, тешко рањени кнежев барјактар Орловић Павле пита Косовку девојку: !

„Кога млада по разбоју тражиш, Је ли брата, је ли братучеда, Је л' по греху стара родитеља 2“