Zenit

снагом примити, сватити и проживети сав ужас овога жавога кога сте ви створили. Нека бију ваша срца пуна страха, нека буне ваш сан сулуди снови, нека све што ce y нашој земљи дешава лудог и страшног, нека вас пече као ватра ви то заслужујете. То ћг вас уништити или ће можда прочистити све оно здраво и пошгено, што je још преостало y вашој души, коју сте тако мало неговали, од прљавости и простоте која ce je y њој угнездила. Можда he да очисти вашу душу, коју сте напунили пожудом, похлепом за влашћу, са лажи и свом могућом нечистоћом. Госпођо! Ви желите, да знате, што ce је догодило са народом ? Стрпљење je навршило меру. Он je дуго ћутао, дуго ce je мирно подвргавао сили, дуго je устрпљиво носио на својим ропским леђима сав ваш живот и сада не може даље. Он задуго, још није збацио сав терет који му ce je силом наметнуо ви сте ce прерано уплашили, госпођо. A зашто ? говоримо искрено зашто да народ не буде дивља звер? Шго сте ви учинили, па да то не буде ? Јесте ли поучили народ нечем паметном ? Јесте ли ичег доброг посејали y његовој души? Целог свог живота одузимали сте му рад, његов последњи залогај хлеба, све сте му одузимали, једноставно и лако, одузимали сте a да нисте сватали, да узимате. Живели cre a да ce нисте питали одчега? Чијом снагом вн то живиге ? Са раскоши ваших тоалета изазивали сте завист сиромашњих и несрећних, Када сте на селу живели поред мужика, гледали сте на

њих као на људе једне ниже расе. Али они су све разумели. То су прилично танкоћутни и нимало тако зли људи, али ви сте их најзад учинили злим. Ta то je врло једноставно : кад ви на очиглед разбаштињенах славите свечаности, то од њих нисте могли очекивати захвалност. Ваша музика, ваше песме, нису могле оплеменити гладнога, ваше милостивопрезриво понашање према мужику, y његовој души није могло одхранити поштовање према вама, Што сте учинили за њега? Јеcre ли ce побринули, да постане мекшег срца? Учинили сте га страшним. Јесте ли пожелели да постане паметнији? На то нистс ни помишљали. За вас je мужик био теглећа марва. Каткада сте ce забављали с њиме, као с каквим дивљаком, али y њему никада нисте видели човека. Koje чудо, ако je он за вас дивља животиња ? Госпођо ! У вашем питању не изражава ce само непознавање живота, y њему лежи лицемерство грешника, који je већ осетио да je згрешио, али који неће још, да искрено призна своје грехове. Ви сте знали, ви нисте могли a да не видите, како живе мужик. Човек који је бијен мора пре или касније да ce свети. Човек, с киме ce није имало милосрђа, не познаје милосрђа. To je јасно, Још више него то то je праведно ! Ta разумите ме не лежи страшво y томе што ce бије, већ y томе, што ce не може другојачије него да ce бије. Не лежи страшно y томе, што ce нема милосрђа, него y томе што ce не може имати милосрђа, Како можете да тражите милосрђа од срца, y које сте сејали освету ? (Свршиће ce)

Максим ГОРКИ

MAKROSKOP

Зенитизам y свету.

Зенитизам y свету. Пољски међународни Maçonne „Blök“, y специалној свесци бр. 6—7, која je посвећена водећим савременим идејама y свету, донела je и чланак „No Made in Serbia“ од Љубомира Мицића (Види „Зенит“ бр'26-33 „Зенитозофија"). Надаље, велики белгијски дневаик „La Wallonie“ доноси чланак „L’ Expression internationale de l' art“. Написао ra je уважени белгијански песник Georges Linze и вели: „Сви континенти, све расе раде заједнички измене су већ тзко рапидне a границе тако обичне, градови тако близи, да интернационализација доиста постоји и она није више само идеја“. Зз потврду овога мишљења наводи писац само ове часописе : „Europe“ (Paris), „Blök“ (Varsovie) и „Zenit“ (Belgrade). Цео један пасус посвећен je „Зениту“ где ce нарочито подцртава, његова „борба за балканизацију Европе“. Румунски часопис „Contimporanul“ бележи нову појаву „Зенита“ и обраћа нарочиту пажњу наМицићеве ~Речи y прост ру“ које су биле објављене на француском језику и y Светској Антологији.

Нова уметност прнмењена y животу. И против одлучне воље свих непријатеља нове уметности, она je нашла своју примену y живогу, Многи пролазници са београдске калдрме ни не слуте, шта има Београд и како je чудним стицајем околности нова пластика нашла своје отмено склониште y елегантним излозима конфекционе радње Ђуре Јаношевићз, y палати Академије Наука. Оне женске фигуре, које ce дневно виђају без главе, без груди, без ногу и без руку израђене су по нацрту немачког скулптора Рудолфа Белинга, једног од маркантнијих следбеника чувеног сколптора Александра Архипенка. Сви ви који ce ругате, и надаље без страха можете посматрати елегантију нових форма и линија y излозима Г. Ђуре Јаношевићз, алн од сада обогаћени са једним новим знањем које вам опет ми пружамо. За нову уметност више je заслужан Г. Ђура Јаношевић него Г. Богдан Поповић, професор Универзитета.

Умирање Бранислава Нушића.

Умирање Бранислава Нушића. Дана 6. новембра почео je да умире Г. Бранислав Нушић, овенчани шаљивл писац y свим позоришгима од Соче до Вардара.