Ženski pokret

Две cy ствари пред нама; или ћемо и даље ширити границе гробља и низати оне мале хумке једну до друге, и отварати из године y годину све веће буџетске кредите за стварање нових казнионица и апсана, или ћемо прикупити, васпитаги и одржати једно снажно и здраво поколење, које ћe једнога дана узети y руке све послове своје земље.

Даница Дим. Христића.

0 еманципацији женскиња.

Haпомена. Уредништво je замолило Госпођу Христину Бошковић да уступи Женском Покрету своје предавање О еманципацији женскиња, држано на светосавској забави y Ћуприји 1889. Госпођа je била тако љубазна те je y пропратном писму навела и неколико интересантних детаља о томе како je њено предавање бнло примљено и на који начин je y грађанским круговима коментарисано. Све то и предавање и писмо — сигурно ћe занимати наше читаоце, a вреди да ce објави већ и ради тога што je Госпођа X. Бошковић наш први поборник y Србији за женска права. Чим je био објављен програм забаве пише Госпођа одмах ce по чаршији и зa кафанским столовима почело говорити о необичној теми, Интелигентнији свет радовао ce што ћe на једноме паланачком концерту да чује нешто ново, a не вечито оно стереотипно: „Растко je био син Стевана Немање..." Али простијим људима никако ce није свиђала чудна страна реч еманципација, a још мање им ce свиђале њене евентуалне последице y пракси. „Шта, зар она да буни наше жене с еманципацију? говорили су запрепашћени паланчани. Она да ги учи да ce изравњавају с мушкарци?, Зар што год човек има право, да има и жена? Зар кад ја увече дођем кући и пружим ногу да ми жена изује ципеле, a она да каже: Не могу, бога ми, и нећу. Ја сам „еманципација." После таквих коментара следили су прво љубазни савети да се о еманципацији не говори;, a када то није помогло, паланчанн су почели да прете. Газда и газдарица силно ce били забринули шта ћe да буде са њиховом госпођицом, и наговарали je колико год су могли да промени тему. По чаршији и по кафанама причало се како ћe под сто за којим ce држи предавање да пусте неколико мишева, „па ћe она да кидне, и неће имати када говорити женама да буду равне с људима". Али нашао ce тада један официр који je љутито претио да ћe зло проћи ако ce когод усуди да пусти ма и једног миша. Ta претња помогла je толико да je предавање било саслушано до краја, a потом опет ce дуго о њему говорило и сваки га je коментарисао на свој начин. Некоји

fep. 11,

ЖЕНСКИ nÔKPËT

стр. 43