Ženski pokret

Капетан Коста

Као што уопште све из Европе код нас долази веома cпopo, тако je и са феминизмом, или боље рећи, начелном дебатом о праву жена. На Западу je то питање пречишћено; y теорији женама су призната сва права; y пракси даје им ce колико ce мора. У последње време изашло je y нашим дневним листовима неколико чланака о женском праву гласа. Ти чланци нису толико јаки по аргументацији колико су интересантни по резоновању, као и увек кад су жене y питању. Узгред само хоћемо да ce осврнемо на један доказ који употребљавају, или боље рећи злоупотребљавају, веома често и феминисте и антифеминисте. Док феминисте веле: дајте жени сва права, пустите je y политику, јер како ћe научити да плива онај који ce не уведе y воду, дотле антифеминисте: не треба жени дати сва права одједном, јер онај који хоће да научи пливати, не уводи ce одмах y највеће дубине, но постепено. Врло многи воле да пореде државу са бродом, a политику са океаном. Па док једни мудри државници сматрају да je најбоље држати државни брод y устајалом плићаку Распућинове Русије, други држе да гa треба, као Виљем немачки, водити на Сциле и Харибде, чевртије, бездне, пучине и т. д. Жене не претендују да им ce одмах дадне право вођења државнога брода, али траже право гласа да устану против оваквог експериментисања y политици на штету целокупног друштва. Исто тако неки воле да пореде политику са блатом, те не желе да жене са пиједестала породичних силазе y политичко блато. Жене сматрају да je сасвим y реду да се из политичког блага не долази за посланика y народну скупштину, већ да ce са пиједестала породичног иде на пиједестал народне скупштине, на форум народне воље и свести. Једак чланак y Самоуправи са потписом пресеца и код нас сваку дискусију о женском праву гласа. При претресу нацрта Устава y Уставотворном одбору највише су пледирали да жене добију право гласа клерикалци и комунисте. Г. R. вели да су врло добро познате побуде из којих

стр. 54

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ВР, П