Ženski pokret

отпочеле јачи рад у томе правцу, да би свака од њих осјетила личну одговорност за успјех цјелине и напредак наше велике отаџбине.*

*Првобитно, цео чланак био је писан јужним дијалектом. При прештампавању уносило се, по свој прилици и нехотице, толико источног дијалекта да је тешко било исправљати свуда. Отуда многе недоследности у правопису.

Др. Стака Бокоњић

Наше закопано благо

„Срећни су они", вели један латински песник, „који стварају велика дела о којима мора да се пише, или пишу књиге које треба да се читају, а најсрећнији су којима су бесмртни богови доделили и једно и друго". Кад су наши људи на солунском фронту стварали дела о којима мора да се пише, а наше књиге, „бела крила заветне нам мисли" биле од Бугара растурене, однесене, погажене, попаљене, дошла ми је до руку књижица једне Рускиње о руским женама. Док сам са болом посматрала наше жене како се муче за време окупације бугарске, сећала их се задовољних пре рата, читала сам крадом ту руску књижицу и у мислима дошла у везу са руским женама, знаменитим не само по великој даровитости и спреми, симпатичним по топлини за општу руску ствар, драгим за женски покрет, него нарочито интересантним што служе као доказ да су жене вековима криле у себи и духовно и морално благо само зато што нису имале смелости да искажу своју мисао. Оне су то благо криле као закопане мртве капитале, јер нису смеле од речи да пређу на дело, нису имале искрености да кажу истину. Страх и неискреност два су велика непријатеља жена. Зато ћe увек бити светле оне личности које имају куражи да се гласно и слободно прокламају борцима заједну идеју кад она још само лебди у ваздуху. Било је у Русији много жена које су, као Евгенија Иванова Конради, имале велику интелигенцију, говорнички

стр. 86

ЖЕНСКИ ПОКРЕГ

вр ,