Ženski pokret

питању, где активно ради више од двадесет година. Она има веома велико познавање тих ствари, много ерудиције и веома леп начин излагања. За време ове седнице излагања су у главном била на француском, а затим су превођена на енглески. Председница је отворила седницу, заблагодаривши својим сарадницама на озбиљном раду и рефератима које су јој оне послале за њену анкету о заштити младе девојке. Она је изразила наду, да he моћи да се постигне споразум, да та заштита младе девојке не буде ни полицијска, ни политичка. Даље је изјавила да су готово све земље послале по тој ствари своје рапорте, изузимајући Југославију и Мађарску. Југословенски делегат дао је тада кратак резиме о проституцији у нашој земљи и какве мере су за њено сузбијање примењене, као и да је емиграција из те земље сасвим незнатна. Мађарски делегат изјавила је, да пошто је Мађарској одузето море, она нема више лађа, те нема ни емиграције. Да би се ујединиле студије разних земаља, Г-ђа Аврил де Сен Кроа тражила је да се проучи систем адоптиран у Канади. Затим је Г-ђа Розенберг, мађарски делегат, после извесних допуна и стилизације текста од стране југословенског делегата, поднела следећи предлог, који је, после краће дискусије, Једногласно и усвојен: Да се Међународни Женски Савез обрати Друштву Народа, те да ово затражи од разних влада наименовање по једне жене иа великим путничким прекоморским бродовима, која he мотрити шта .се с младим девојкама на бродовима дешава, а која неће ни у колико бити зависна од команде брода и којима he поморске компаније морати да даду право бесплатног превоза. На ово је усвојен предлог немачког делегата, др. Бојмер, да се Међународни Савез Жена обрати исто тако и владама земаља које се још не налазе у Друштву Народа, да и оне усвоје сличне мере, што је једногласно и примљено. За овим је усвојен и додатак румунског делегата, Г-це Јелене Вакареско, која је делегат Румуније у Друштву Народа, да за избор те жене, буду увек консултирани Народни Женски Савези. После овога било је на реду питање доба пристанка (l’ âge de consentement), т.ј, од које године се може сматрати да девојка није виолирана и злочин над њом извршен насилно, већ да је на то дала свој пристанак.

220

Женски Покрет

7 н 8