Ženski pokret
Тако по аустријском законику, као у осталом и по другим европским законицима, не постоји при законском наслеђивању првенство мушке лозе над женском, нити првенство мушких сродника над женским, као што је то по грађанском законику Србије и грађанском праву Црне Горе. Који ћe се систем усвојити за грађански законик целе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца? Хоће ли крајеви, у којима влада аустријски грађански законик, одбацити једнакост мушких и женских сродника при законском наслеђивању, и усвојити првенство мушке лозе над женском и првенство мушких сродника над женским, или ћe Србија и Црна Гора усвојити једнакост мушких и женских сродника? Зато је и редактор законскога наслеђивања за нови грађан. зак. Г. Ж. Перић, професор универзитета, упутио био једно питање приватно правном одсеку сталнога Законодавнога Савета при Министарству Правде под 10. октобром.l92l. године и тражио одговоре, те да би могао израдити дотичне законске прописе. Стални Законодавни Савет изразио је у томе погледу своје мишљење, и Г. Перић израдио је у томе смислу дотичне законске прописе. Али питање о законском наследном праву није само стручно правно питање те да би за његово решење било меродавно само мишљење једнога стручнога правничкога тела. Оно се тиче широких слојева нашега народа, и зато је потребно да се за њ заинтересује што већи круг лица и о томе изрази своје мишљење. Са тога разлога ја сам мислио да о њему треба повести дискусију и у овом поштованом скупу, и зато сам се и одлучио да о њему говорим и дам могућности да и други о њему искажу своје мишљење. У колико је мени познато, у српском делу нашега народа има врло мало бранилаца начела да у законском наслеђивању треба да буду изједначене мушке и женске особе. И у литератури о наследном праву преовлађује мишљење да је србијански законодавац добро урадио што је увео првенство мушких над женским у наследном праву. Године 1897. писао је пок. Јован Аћимовић у једној подужој студији „Кратак преглед наследнога права у Србији“, да се наш народ ове своје особине (првенства мушких над женским у наслеђу) и „данас чврсто држи и, вели, још се није чуо глас из народа да се ово стање измени." По уверавању Богишића, Петрановића и других писаца и по западним крајевима нашега народа постоји као обичајно право првенство мушких сродника над
4
О изједначењу мушких и женских сродника у зак. наслеђивању
131