Ženski pokret

више од своje жене, па кад је право, да се он пита о свима пословима заједнице, зашто да то право нема и његова жена? Данас кад право гласа постоји у већини културних земаља, зашто да једна жена у Крањској, једна сељанка у Баварској, једна рударска радница у Шлезији, може гласати, па те државе, не само не пропадају, него напредују и утврђују демократску владавину и демократске установе. Какве запреке има, да то право изврши једна жена из Сипића, Подујева, Сиња, Бакра, Цеља? Зар су наше жене на нижем ступњу од жена на страни? Наши мушкарци дају рђаву сведоџбу о самима себи, ако тако рђаво мишљење имају о својим мајкама, женама и сестрама. Српска жена није то заслужила и упозорује на г. Узуновића, који у свом експозеу, да би одбранио буџет, српску жену, у скупштини, по злу спомиње. Ако би смо каже г. Узуновић упоређивали шта једна кућа плаћа држави порезу и шта све даје за разне ствари помаду и ђииђуве, ви би сте видели, да би тај буџет био много већи, него што се држави даје. „Он очински препоручује женским хуманим друштвима, да раде на сузбијању тога зла и да популаришу штедњу. Гђа Иванић не заступа ђинђуве и белило, нити тражи сразмеру између прихода и давања порезе, оних људи, који за једну ноћ прокоцкају више него што им је годишња плата, него упозорава, да у тој помади и ђинђувама има много од поквареног укуса мушкараца и да су они ти који теже да одрже жену у уверењу, да је њена вредност у белилу и ђинђувама. Свега тога нестаће, кад жена постане свесна своје важности за породицу и друштво. Женски покрет баш на томе и ради, да жену освести из стања коме је мушкарац одржава, не устручавајући се, да јој терете товари а права ускраћује. На крају гђа Иванић указује на потребу, да се изађе из Београда, Загреба и Љубљане и да је време да се заталаса женски свет у целој земљи. Треба да се заинтересују сва постојећа друштва жена за заједничку акцију, а потребно је захтевати, да се о једнаким правима жене и мушкараца изјасне све постојеће партије у нашој земљи. Видовданским уставом предвиђена је могућност, да се и жени да право гласа. Остављено је законодавцу, да у изборном закону реши то питање. И данас када се ради закон о општинама, жене треба све своје силе да напрегну, да им се тим законом признају бар права учешћа у општинским изборима. Полити-

I. и 2.

Другарски Састанак Женског Покрета

57