Ženski pokret

разреши али човек је пронашао машину, и она га је ослободила од мучног рада за насушни хлеб. Ослобођен аутоматског ропског рада данашњи сељак има могућности да живи као потпун човек, који не ради само за свој опстанак, него може и своје потребе да задовољи како њихова природа изискује. Један модеран сељачки покрет не може се ограничити само на то да организује код сељака њихов рад за опстанак, него их мора руководити и у задовољавању њихових потреба рада, које су по нашем данашњем схватању важније од потреба опстанка. Пошто се рад, који се због трошења снаге ради, не ради због опстанка, него из љубави према самом раду, ми ћемо култ рада ставити као другу тачку сељачког програма. 6. Машина чини човеку велике услуге, али само под условом, да човек не ради исте радове, које и она. Чим човек хоће, да ради оно што и машина, он одмах у њој налази једног опасног и немилосрдног конкурента. У стварању радничког пролетариата машина је имала можда већег удела, но капиталисте. Радећи брже, правилније и јефтиније него човек, она је учинила, да нико нема више рачуна, да даје људима на израду, оне радове које машина може да ради. Ручна техничка виртуозност, која се пре проналаска машине тражила и плаћала, постала је у радовима које машина израђује непотребна и излишна, Као што неки артикли, кад изађу из моде или употребе, морају да се продају испод цене коштања, тако има радника чијем раду пада цена, кад се неки нов начин рада или живота усвоји, који њихове услуге чине непотребним и излишним. Радник, који није према вредности свога рада довољно плаћен постаје пролетер. Пролетариат се обично ствара кад се деси нека велика промена у организацији или у начину живота или рада неког друштва. На пр. у доба најамничких ратова, после свршених ратова, обично се стварао један војнички пролетаријат или кад се уведе неки нов начин администрације ствара чиновнички пролетариат, кад се деси нека велика промена у идејама ствара се интелектуалан пролетариат.

8

Женс кн Покрет

1. и 2,