Ženski pokret

Конгрес Интернационалног женског савеза

26 маја отпочели су радови великог конгреса Интернационалног женског савеза у Бечу. Представнице 40 милиона жена, чланова Интернационалнога женскога савеза, састале су се опет после пет година, да манифестују пред целим светом колико је велики њихов допринос у раду свих земаља, и колико су велике њихове тежње да се сконцентришу све снаге за напредак човечанства. У пријатној атмосфери, - прожетој духом интернационализма, у којој национално осећање може да буде симпатично изражено само у тежњи да својим радом у народу допринесемо општем напретку човечанства, склапала су се пријатељства, радне везе и стварали планови за опште акције. Свакога тренутка, у тој међународној радној заједници, осећамо да једна другој постајемо све ближе и ближе, обавијене оним топлим осећањем да све тежимо истоме идеалу. Нашим женама нарочито много пружају ови велики светски женски конгреси. Научене смо још увек да се код нас осећамо запостављене, да и ако нам се укаже каква пажња, ако нам се ода какво признање, то се увек чини као грађанину мање вредном. На овако великом скупу, наша жена тек јасно може да добије појам о стварној вредности жене и о улози која јој је у друштву одређена. Радови конгреса, питања која се расправљају, јасно показују пут, којим морамо ићи да своју одређену улогу испунимо. Отварање конгреса је било веома свечано. Опет смо чуле речи првих грађана једне земље, речи које не само да изражавају мишљење људи неоспорне вредности, већ мишљење представника једнога народа и државе, да жене само кар пуноправни грађани, учеснице у целокупној управи своје земље, могу добити свој прави значај и допринети огромно много напретку своје државе и свога народа. Испунивши тако своју улогу. жене су тек у тим државама успеле да им се ода право признање за њихов удео у напретку опште заједнице, и да се то признање оцртава у државним законима, за чију примену су оне у могућности да се заложе. Говори претседника владе г. Шобера и министра г. Хајниша најбоље су испољили колики значај Аустрија придаје овоме интернационалном женском скупу. Говор председника Бечке општине г. Карла Сајца илустровао је колико огромни удео имају жене у социјалном раду Бечке поштине, која сада, нарочито у погледу организације на социјалној и хигијенској заштити деце и омладине, стоји међу првим општинама на свету. Али међу свим тим сјајним говорима, који су били толико јасни и пуни доказа за способност и рад жена у званичном раду државе, најтоплије је поздрављен говор Маријане Хајниш, жене од 92 године, оснивачице Аустријског женског савеза. Појава ове мале, погрбљене, рекло би се чак изнемогле старице, са смежураним лицем, обасјаним енергичним и благим погледом, изазвала је одушевљене поздраве у свечаној дворани Хофбурга, Очекивали смо

са нестрпљењем да чујемо њене речи за које смо држали да ће слабачким гласом само изрећи кратак поздрав. Али, није било мало изненађење, када се после утишаног аплауза чуо јасан чак и снажан глас ове необичне жене, која нас живим говорничким талентом лако пренаша у 60 год. прошлога века, у доба њене прве борбе за политичко ослобођење жене, за оснивање првих великих женских организација, доба када се са својом најбољом сарадницом чувеном Бертом Сутнеровом борила за пропаганду пацифистичких идеја док су оне биле тек у повоју. Њена појава тога вечера, и вечера организованог за пацифистичку пропаганду, потврдила је речи чувене феминисткиње, Американке Чепман Кет, да феминисткиње духом не старе. " РАД У КОМИСИЈАМА Рад конгреса састојао се предходно у раду комисија, у којима се у главном обавља најважнији посао: подносе стручни реферати, продискутују се сва питања. дневнога реда у кругу стручњака и чланова који се само специјално интересују за то питање, и припреми ce материјал за пленарне седнице, које, не улазећи у детаље. баве се само главним начелима изнетим у резолуцијама, припремљеним у комисијама. У резолуцијама, које конгрес прими, оцртавају се у главном упутства и програм рада, који Интернацаонални савез са националним савезима приводи у живот. Како је овога пута наша делегација била потпуна 10 делегата и 9 заменика то смо имале задовољство да будемо заступљене са по једним или два члана у свима комисијама. Сматрајући да је у комисијама срж целокупног рада конгреса, ја ћу се у своме извештају ограничити у главном на излагању рада комисија. Комисија за мир и арбитражу. Њен је циљ у главном у томе, да се што јаче утиче па жене да подупру акцију Лиге Народа, али оне у својим пацифистичким пропагандама морају бити још много либералније од Лиге Народа. Комисија тражи начина како да се јаче пропагира мирољубиви дух међу народима. Ограничићу се само на излагање главнога смисла резолуција донетих од комисија. Интернационални савез тежи Да се ради на успостављању новога система за решавање интернационалних конфликата, да конвенције и правилници. које би Лига Народа издала у томе смислу, не садрже ни један параграф, који у напред омогућава њихово изигравање; да се израде нове конвенције, које ће либералније и сигурније гарантовати o граничење оружања, но што је то учињено за флоте Лондонским Пактом; да жене утичу како би се што пре ратификовале све конвенције Лиге Народа и Интернационалнога Бироа Рада, и да се њихова примена спроведе у национална законодавства. Напослетку, у циљу пацифистичке пропаганде, донета је једна резолуција, инспирисана чисто извештајем о акцији нашега Савеза, т. ј. да се успостави у

целоме свету прослава дана мира. И ако је начин извођења ове прославе остављен да савези удесе према својим приликама, ипак је у гтавном као пример узет начин прославе у нашој земљи. И тако жене наше земље, коју често окривљују д а је иницијатор многих међународних сукоба и немира, дале су овим најлепши пример своје истинске пацифистичке тежње. Комисија за једнак морал бави се најделикатнијим радом, т. ј. тежњом Да се успоставе потпуно нови принципи друштвенога морала. До скора је Интернационални Савез захтевао да се што више повисе законом утврђене године слободнога пристанка жена за одавање блудничењу. Но сада се тражи сасвим друго, тражи се да закон не ограничава никакве године старости, већ да cе трговина те врсте сматра сама по себи као деликт; затим да се у свима земљама ради на томе, да се блудницама омогући миран живот, ако се оне поврате поштеном начину зарађивања. Друго једно питањеС које се расправљало, било је успостављање женске полиције у cвимa земљама. Напослетку много се дискутовало о томе, како да се у великим пристаништима сузбије трговина женама, која шкоди здрављу морнара, и право је ругло за друштвени морал. Комисија за законе под председништвом француског адвоката Маpиje Вероне, изложила је опширно рад Хашке Конференције у погледу регулисања питања о националитету удате жене. Како у нашем листу о овоме питању говоримо засебно, то га нећемо излагати и у извештају. Могу само рећи то, да су се учаснице Хашког Конгреса веома ласкаво изразиле о нашем делегату, г-ђи Анки Гођевац, и њеној правничкој спреми и способности, ма, што ми је на овоме месту пријатно да споменем. Друго питање, којим се ова комисија бавила, јесте заштита породице, односно деце. Дискутовало се о тешким последицама које проистичу за породицу и децу, од избегавања оца да допринесе за издржавање свога брачног или небрачног детета, кад га напусти. Донет је захтев, да жене раде на томе, да се у национална законодавства спроведу санкције за оца, који буде избегавао да плати алиментацију за дете, које је напустио, а да се преко Лиге Народа тражи конвенција, којом ће се ова наплата моћи извршити ма у којој се земљи отац налазио. На овај би се начин онемогућило оцу да избегне чак и у случају ако оде у другу земљу. Комисија за васпитање деце и омладине испољила је јасно, колика је потреба да се продужи основна настава, ради јачег просвећивања широких народних маса. Тежње изражене у раду ове комисије потпуно одговарају напорима наших женских opг анизација, да образовање женске деце у народу допуне преко домаћичких курсева, радничких школа и т. д. Ове резолуције могу дати само јачи подстрек нашим друштвима, да у овим својим акцијама истрају.

Комисија за женске позиве, која увек у Интернационалној феминистичкчој алијанси проузрокује тако бурне дискусије, услед подељеног брија присталица и противница заштитног законодавства за жене, у интернационалном савезу је обаBHла свој посао без икакве буре. Она се у главном бавила питањем спровођења кроз законодавство минималне плате и наднице, која би онемогућила ужасну експлоатациjу појачану услед велике незапослености у целоме свету Што се тичe законске заштите женске радне снаге, ограничен је рад комисије само на доношење једне резолуције, да Савези у овом погледу не доносе никакве одлуке, без претходног споразума са стручним заинтересованим организацијама. Комисија за политичко ослобођење жене ограничила је за сада свој рад само на припрему за организовање једне анкете, која ће имати за циљ да пружи тачну слику о утицају жена на политички живот, и да оцрта какво је јавно мњење у свету у погледу политичког рада жена. Комисија за емиграцију и имиграцију, која се специјално бавила упознавањем са приликама, у којима живе емигранти, т. ј. људи које слаба зарада у њиховој земљи приморава да у туђини зарађују за издржавање себе и своје породице. Комисија тражи да се овим људима загарантује бољи живот, да се они сачувају од експлоатације, и да се такође они приморају на обавезу издржавања своје породице, коју су у отаџбини оставили. Комисија за хигијену испитује на који начин, и како жене у својим организацијама и својим радом могу што више допринети за побољшање хигијеиских услова живота народа, а поглавито за хигијенско развијање деце. У овој комисији смо имале ретко задовољство, да можемо констатовати да је рад на социјалној хигијени у нашем народу веома интензиван, а да је хигијенска заштита деце јако напредна. Подкомисија за кинематограф, која тесно сарађује са Интернационалним институтом за васпитну употребу кинематографа, имала је веома интересантне реформе, и донела резолуције, које захтевају да се скину царинске бране за све васпитне филмове. и да сe ради на уклањању свих шкодљивих утицаја кина на омладину. Подкомисија за уметност пружила је интересантне податке о раду женских удружења на ширењу и чувању народне уметности, и тражи да жене узму јаче удео на ширењу уметности. Општи рад у комисијама био је врло добар, као по стручности реферата, тако и по дискусијама, које су ти реферати произвели. За рад пленарних седница не би могли овога пута исто рећи. Оне су у главном биле слабије од рада у комисијама, понекад су биле одличне, али је било дана када су неочекивано подбациле како по техничком уређењу, тако и по самој садржини. Још један срећан закључак конгреса је тај, да се успостави стална са-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

|Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋI

Београд, 15 јула 1930. БРОЈ 13-16 ГОДИНА XI.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин. Примерак 2 динара