Ženski pokret

moj brat Martin, od nas trojice najbolji i najčestitiji, prava „anima candida". Majka je bila bistra i mudra, poznavala je svet, duže vremena je provela u „najboljem društvu" bila je pri gospodi u Hodoninu kuvarica; voleli su je, i često su dolazili k njoj za pomoć i savet. Iz toga doba joj je ostala čežnja da nas decu popne više na društvenoj lestvici, a dobro je poznavala i bedu, u kojoj je tada živeo radni narod. Želela je da njena deca postanu „gospoda", i zato je njena zasluga što sam pošao u školu. Majka je bila pobožna. Rado je odlazila u crkvu, ali je imala malo vremena za to, morala se ubijati za porodicu. Od nje sam čuo: služba gospodaru dolazi pre službe Bogu. Ove izreke sećao sam se docnije, kada sam razumeo političku ulogu crkve i Fojerbahove teorije o veri, koja služi politici. Mesto u crkvi, majka je čitala kod kuće molitve iz knjige, u kojoj je bilo puno malih sličica, i naročite se sećam slike mučenog oznojenog Hrista. Ovu sliku je najviše volela, pa i ja sam je rado posmatrao. O veri Bog, ako ga pojmimo duhovno, odgovara našoj moralnoj potrebi za usavršavanjem, moralnim razvojem i moralnim napretkom. Takav napredak znači ojačanje čovečnosti, ojačanje ljubavi. Več Jovan (poslanica 1,4, 20) je znao: „Ako ko reče: ja ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laža je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?" Naši hriščanski preci nisu još postigli saznanje o veličanstvenom svetskom poretku i istorijskom razvoju, i stoga su verovali u povremena otkrovenja Božija, naročito u mađioničarska čuda. Mi imamo više shvatanje o Bogu, mi znamo da nas je obdario sposobnošću posmatranja i zaključivanja, i time znanjem i predviđanjem; mi više ne očekujemo čuda, nego smo odlučni da sarađujemo u razvitku čovečanstva i kosmosa. Duhovna religija protivi se svakom nasilju čoveka nad čovekom, protivi se duhovnom i fizičkom nasilju. Baš zato religija propoveda načelo da se treba odupirati naročito u početku svakom nasilju i svakom zlu, dosledno, uvek i svuda. Odupiranje ne sme značiti novo nasilje i njegovo produženje. Prema neprijatelju moramo biti pravedni. Ljubav prema bližnjem ne sme biti samo politički, nego mora biti takođe ekonomski i socijalni napor. Isus je podigao staru zapovest „ne ubijaj” na zapovest da se bez razloga ne smemo srditi na brata. Staru zapovest „ne čini preljube" je podigao na zapovest da nam budu srce i duh čisti. Po njegovem primeru moramo podiči danas desetu zapovest ka socijalnoj zapovesti, tj. da se u svakom momentu sećamo političke, ekonomske i socijalne

nejednakosti, prouzrokovane usled nasilja, i stoga moramo raditi dosledno i pravilno na postizavanju jednakosti. O poslanstvu umetnosti Umetničko saznanje je najviše saznanje čoveka. To kažem kao čovek koji se bavi apstraktnom naukom, to kažem sasvim iskreno, i sigurno je da svaki čovek nade najjače podizanje i najbogatija saznanja u umetničkim delima. Saznanje pravog, velikog umetnika je zato tako dobro pojimanje sveta, jer se odnosi na same stvari. Time sam izrazio šta po mome mišljenju najviše karakteriše umetničko saznanje. Mi se moramo navikavati na to da ne gledamo u umetničkom stvaranju neku igru, nego uistini veliki, najdragoceniji čovečji rad. Umetničko delo mora biti opšte čovečansko. Gete je rekao da ne postoje ni patriotska umetnost, ni patriotska nauka, i on je imao pravo, pravo u torne smislu da, ako je umetničko stvaranje saznanje, ne može imati granica u crkvenim, nacionalnim, državnim, staleškim tvorevinama. Ali da je umetnik uprkos tome srastao sa svojom okolinom, i sa onim što mu je najbliže, sa svojim narodom, to se razume samo po sebi . . . Umetnik mora biti nacionalan, mora voleti svoju otadžbinu, ali neka izbegava političke borbe što više može; ali zato neka nam daje velike ideje, neka rasplamti u nama jaka osećanja i čežnje: tako će najviše da koristi ali neka ne želi da koristi, neka teži samo tome da bude veliki umetnik, sve ostalo doći će samo. Masarik i filozofi Filozof koji je najjače uticao na mene bio je Platon. Pre svega radi njegovog interesovanja za veru, etiku i politiku, i radi njegove osobene kombinacije između teorije i prakse. Pa i stoga sam imao prema Platonu intiman odnos, jer je bio veliki pesnik i umetnik. Celog života sam voleo pesnike i bavio sam se njima, isto onako kao što sam se bavio filozofima, a možda pesnicima još više. Od Platona naravno da sam došao ka Sokratu. Sokrat je bio za mene filozofski apostol. Ta njegova pronicljivost i ironija! On zaustavi na ulici velikog sveštenika i tako dugo ga ispituje o veri dok ne prizna da je velika budala; ili razgovara sa generalom o vojničkim stvarima, sa sofistom o sofistici, i dokaže im da ništa ne razumeju ni o vlastitim stvarima. Zar nije bilo to divno doba: takav vaspitač kao što je bio Sokrat, takav filozof kao što je bio Platon, takav sistematičar i sholastik kao što je bio Aristotel ! Masarik o smrti i životu Prestanak života možemo zamišljati samo negativno: da više ne vidimo, ne čujemo, ne znamo. Naš pojam o smrti je tako prazan kao što je prazan po-

Број 3-4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 27