Ženski svet

странкама разним смером,али у породичним питањима, у питањима права жене и детета, општег морала и хуманости раде оне посве независно, поуздано и успешно. Први захтев жена-посланика биоје: да се преудеси закон о брачном праву. Тражило се: да жена слободно управља својим иметком, да се опрости ..надмоћи“ мужа, да обоје имају једнако право на деиу. То се и постигло. Даље су радиле на томе, да с.е установи чин

здравствених инштеклорида, да се осигурају незакснита деца и матере, да се обезбеде старице, да се укине целибат женских чиновника и т. д. Г. 1909. бирало је 54% женских бирача. То најбоље обележава успех финске жене у политици. Благо финској жени, она је умела заслужити највише право. Благо њојзи њезин народ је уверен да н-родни напредак лежи у руци мужа n жене. [Прпдуж( ће ce]

По рука.

Гђици Н. М. Сомбор.

еЈа те још нисмм нп Видео, ШеВо, cfi mhc’o моја у опход те прима, (ŠaatjmHuk мој се, у грудима лсВо, Жиботом тВојам иотпјно -занима / Qa ли hy, не знам, глас тбој чути ukag 1 срјл. 1 ши ми иоста kao сестра мила, еШомсда те uehy ни Видети никад, сЈлот рада што нас раста Вила. аЈлот рада 1 (§, да слгсшна реда 1 Qa чоВек нема слободе ни Волар Ш kag му нсшто најлеише изгледа ЈЛишљепе mgije мора бити „ боље. . Ш а б а ц, 4. маја 1912.

сМл ’ трудолг, борболг, радим натенанс %oßek се лгоже ijsguha из кала, c ll ја hy тебе Видети, са стране, Зссења ружа kag буде расцВала. сМ сада иеслгу у сВом срцу чујелг, % шољс.м тсби ио Јшитма голим ; сЈа тс сдаВно uckpeno поштујелг, Збоl Везе с оном —— liojg страсно Волилг Ши he.ui Btigemu ире koce сВиленс (Meßojke лгиле са очилга илаВилг , Ма ижлуба је лгного лгссто лгене Шсбренилг с.рцелг, иаљуицилш ираВилг.

Душан У. Бајић.

Ческа жена као први посланик у Аустро-Угарској.

14. јуни био је частан дан за цео народ чески и уједно триумф женског покрета. Младоческа страна је показала да сматра ческу жену као способну и напреднију од свију других народа у Аустро-Угарској, те је њу истакнуо као посланичког кандидата у Младој Болеслави и Нимбурку. Као што је прокрчио пут највишем образовању жене, давши му првог доктора жену, прву женску гимназију, тако је ето и избором књижевнице гђе Божене Викове Куњетицке доказао, да може бити она и народни заступник.

Овај избор који данас постаје хисторичним делом, изазваће решење питања, да ли ће се дати жени пасивно право гласа, кад још ни активно право није узакоњено,и да ли ће се госпођа Куњетицка, која је већином од 1161 гласа за народног заступника изабрана, у опште као посланик пустити у веће. Али било како било, тим избором је лед проломљен; чески народ је доказао, да захтева и жели, да жена имаде у политици удела, да она брани његова и своја права, доказао је, да се интереси жене не смеју делити од ин-

196

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 9