Židov

nati, da ona pod predšeđništvom ovdašnjeg uvaženog trgovca Haima Azriela ispunjuje sa požrtvovanjem i ustrajnošću sve današnje faktički teške dužnosti. U „Jevrejskoj mali" su rodjeni i u njoj proveli najlepše dane svi ovdašnji najvidjeniji Jevreji. Većina današnjih advokata, iekara, trgovaca, bankara i t. d. rodjena je u Jevrejskoj mali. Jevrejska mala je bila kulturni centar svih ovdašnjih Jevreja. U njoj su bile škole, opština Sefarda, čitaonice i razna nacionalna, kao i humanitarna društva. Tu je bilo društvo „Oideon" u kome su se srednjoškolci sa velikom intenzivnošću vaspitali u nacionalno cionističkom smislu, tako da se danas sa radošću može konstatovati, da je pod uolivom društva ~Gideona“ stvorena nova generacija ~Jevreja" a ne Srba „mojsfjeve vere“. - U Jevrejskoj 'mali je bila i vežbaonica „Beogradskog jejvrejskog pevačkog društva'-, čija je gradjevina srećom ostala čitava mada su mnoge dragocenosti, kao i zlatni klinci na divnoj veoma luksuznoj plavobeloj zastavi i mnogo drugo nestali. Ipak je zastava potpuno sačuvana. Beogradski Jevreji su se uvek ponosili svojim pevačkim društvom, koje je pre rata bilo dugo godina jedno od najboljih u .Srbiji. To je isto ono društvo, koje je pre rata posetilo sarajevske Jevreje.. Sarajevci se, sumnje nema, još uveksećaju prijatno provedenih časova sa beogradskim Jevrejima, koji su sa „Beograsdškim jevrejskim pevačkim društvojn" načinili posetu dičnim sarajevskim Jevrejima. Kosa se čoveku'danas nakostreši, kad pogleda sliku koja predstavlja sarajevske Jevreje sa beogradskim, koja je na Iliđama snimljena. Pa gde su danas svi oni mladi, divni, .ponosni Jevreji?! Zna li kogod da nam kaže, gde su grobovi svih onih, što ih danas više medju živima nema!? Danas su pak primorani Jevreji iz „Jevrejske male" da traže drugi centar, drugo gnezdo i izgleda da će ga naći tamo negde više »Slavije« kod Čubure. Od žrtava iz balkanskih ratova mogu Vam spomenuti ove: Moša Amar, makabejski i tragično poginuli heroj sa Ferizovića u 1912. god. Njemu su Srb^frzahvalnost nazvali brdo kod Ferizovića: »Amarev breg« i u Skoplju jednu ulicu sa »Amareva ulica«. Benko Davičo, prvak srpskih Jevreja, advokat i predsednik Jevrejskog pevačkog društva, podlegao je podloj boljci koleri. Ivan B. Amar. junak sa Nagoričana. David Anđelković i Avram Demajo kumanovski heroji. Avram Saso, lsak Anđelo, Josif Albahari i Josip B. Ruso su slavni jedrenski kvartet. Danilo Nahmijas, tragično poginuo kod Velesa. Nisim H. Koen, herojski poginuo kod Bitolja. Jakov Mevorah, gromom pogodjen kod Stracina, Samuilo Elić, dični slikar i umetnik kod Vidina. Maks Outman, poručnik na Krinolaku. Hainrih Satner, žrtva bolesti i ratnih štrapaca. , Tada bi tek došli heroji današnjega rata: FI a i m M. Davičo, kapetan i advokat, o čijoj se velikoj hrabrosti sa čuđenjem priča. On je poginuo, da Bi spasio svoga pukovnika! - . Novi Makabejci, braća; Josif, Moni i David Amar, braća od strica Moše Amara, slavno poginulog kod Ferisovića. Prvi poginuo kod Beograda," drugi u Crnoj Gori, ‘-eći od bombe jednog cepelina kod Souna. Mati im je presvisnula od bola za

izgubljenim sinovima. Eto predmeta za herojski jevrejski ep novih Makabejaca. Leon Lebl,. filosof i pisac rasprave „Mogu ii Jevreji biti heroji?! Dokazao raspravom i potvrdio svojim životom da mogu biti jošte kakvi heroji. Dr. med. Nafan Ta j taza kr-žrtva tifusne epidemije. Veliki i uvaženi Jevrejin senijor „Bar Giore“ i veliki cijonista. Tajtazak je bio pravi ponos beogradskih Jevreja. Posle ovih bi došli mnogi i mnogi od kojih ću Vam navesti imena samo onih, za koje se mogu sada setiti: David K;d ,Lt\i, Miša Zdr. Katarivas Jakov Zdr. Katarjvas, lsak Jakov Kalmić. Moša I. Pinto, Oavra Mord. Koen, Jakov Binja Ruso, David Binja Ruso, Moša Amodaj, Avram Pelosof, Maks Šem. Demajo, Avram H. Adanja, lsak Josif Levi, Jakov, A. Katarivas, Josip lsak Levi, Jakov M. Eškenazi, Moša Naft. Levi, Nisim B. Pinto Rahamim Cei. Amodaj, Šemaja A. Demajo, Benzion Carfati, Mevorah Benvenisti i t. d. Ali gde su još imena svih onih. o kojima se ništa pozitivno ne zna ili onih koji su podlegli ratnim štrapacima i tegobama? Kada bi se sva ta imena znala, tek bi se tada mogla oceniti strašna sudbina jevrejskog naroda u Srbiji. A onima, koji ovdašnjim Jevrejima rado predbacuju, da su ~Civuti“ i „kukavice" treba podneti ovaj spisak svetiih' imena herojski poginulih Jevreja, koji su i svoj ži rot stavili na oltar dragog im zavičaja, dokazujući time najbolje kako se Jevrej'in odužuje zemlji, u kojoj je prvi put sunce sagledao! Beograd, jatvuara 1918. :: 1. Rama

Veliki vezir Talaat paša o cionističkim nastojanjima. Posebni dopisnik lista„Vossische Zeitung« (Berlin) u Carigradu, dr. Julije Becker imao je prilike, da se porazgovori sa velikim vezirom o cijonističkim osnovama. Iz toga razgovora saopćuje on u spomenutom listu slijedeće: »Bio bih Vašoj Visosti veoma zahvalan, kada bi mi htjela izjaviti svoj nazor o tomu, kakvo će držanje u buduće zauzimati vlada prema židovskim nastojanjiimWi Palestini.« »Gojili smo uvijek najbolja čustva za naše žid.sugradjanetesu nam Židovi našeg carstva bili uvijek isto tako mili kao naši drugi gradjani. Ta Ij|Kka je jedina zemlja koja nikad qije antisemitskog pokreta, kao što ih nalazite u svim drugim zemljama. Kod nas nije nikada bilo protužidovskih pokreta, koji su mogli zadobiti utjecaja na politiku naše zemlje.« »To mi je vrlo dobro poznato, pa bi baš bilo interesantno u sadašnjoj političkoj situaciji, kada bi turska vlada izjavila, da dobrohotno gleda na kolonizatorni pokret Židova u Palestini.« „Ovaj pokret već uživa dobrohotnost-vi ade, jer bi inače već do sada bilo nemoguće osnovati i promicati danas cvatuće židovske kolonije u Palestini. Dakako da stojimo na stanovištu, da Židovima nesmijemo podijeliti veća-prava nego drugim našim gradjanitna.«»Vaša Visost je jamačno pročitala pismo Mr. Balfoura na lorda Rothschilda, u kojem engl*eski ministar obećaje u ime svoje vlade nacijonalnu domaju u Palestini.«

Tu upade veliki vezir: »Mais ć‘est une blage“ (Ta to je opsjena) „Može biti, Visosti, ali ovo pismo je unatoč tomu izazvalo veliki dojam na javno mnijenje čitavog svijeta.« „Tvrdo sam osvjedočen, da se ne kriju iza ovih obećanja niti ozbiljne nakane. Engleska piše lordu Rotschildu kao što je pisala šerifu Huseinu, a na koncu ne će ništa dati ni Huseinu ni Židovima. Jedina joj je svrha, da slekne simpatija i da Židove cijelog svijeta predobije za antantu.« »Smijem li Vašu Visost upozoriti na to, da u Balfourovom pismu nema ni jedne riječi protiv turske vlade. Razložno držim da je ova napadna okolnost imade svesti na upliv engleskih cijonista, koji se dakle, premda dobri Englezi ipak kao cijonski drže skroz lojalno prama otomanskoj vladi « »Uistinu, to sam opazio, te sam to pripisao lojalnosti cijonista. U ostalom su cijonisti samo pametni, ako se ne daju voditi od antante." ~'Nebi li bilo moguće, da Turska podje u većoj mjeri u susret židovskim kolonizatorinim nastojanjima u Palestiei nego li dosada? Dosada postojala su izvjesna administrativna ograničenja, koja su se pokazala kao zapreka za raširivanje kolonizacije. Nebi li se ova mogla ukloniti u buduće?« »Ako je turska vlada dosele bila primorana odrediti stanovita ograničenja, bilo je razlogom, da Židovi, koji su se useljivali u Palestinu te su u većim dijelom dodolazili iz Rusije morali uslijed opiranja svoje vladezadržali svoje rusko državljanstvo. Iz toga. proizašlo je normalno i za, nas naravno veoma nepoželjno stanje, da velik dio pučanstva nije bio otomanskog đržavljanstvav Osobito nesnosno postalo je ono stanje time, da su bili za opstanka kapitulacija i konzularne sudbenosti izuzeti tudji podanici ispod uredovanja turskih sudova, te što su se jkod svake zgode skrivali za svoga konzula. Konzuli sa svoje strane nastojali su iskorišćivati ovu situaciju, da učvrste svoj položaj, a posljedica bili su uvijek novi sporovi izmedju njihovih vlada i turskih oblasti. Jasno je, da nas nisu mogle zadovoljavati ovakve prilike, te time valja protumačiti gdjekoje mjere za ograničenje židovske kolonizacije. Pošto je Turska sada sretno .riješena nove kapitulacije i time takodjer oricbodjena od konzularne sudbenosti te se opetovanja ovih neugodnih dogodjaja ne trebamo bojati, biti će moguće ukinuti ova ograničenja. Naravno da je za to predpostava da Židovi, koji se žele trajno nastaniti u zemlji, napuste svoje dosadašnje državljanstvo, da postanu otomanski državljani i da ispunjavaju sve dužnosti, koje su skopčane sa ovim državljanstvom.« »Bili Vaša Visost možda sada još «biti Ijubezna, da se pojedince izrazi jvažnijim točkama, za kojima cijonisti pogledom na svđj rad u Palestini, prije svega o pitanju slobodnog useljivanja i nesmetanog gospodarskog razvoja?« »Što se tiče pitanja useljivanja, imade'te na to odgovor u mojim netom danim izjavama. Razumije se po sebi, da se svako useljivanje mora kretati u naravnim granicama sadašnje sposobnosti zemlje za primanje doseljenika, te bi bilo nemoguće, kada bi se nejedanput stotine hiljada htjelo useliti u Palestinu.'Ovaj broj ne bi mogla danas zemlja da uzdržaje. Nikada nismo Židove u Palestini skočili u njihovoj go-

STRANA 2.

»Ž I D;0 V* (HAJ’HUDI)

BROJ 2.