Židov

nja za sunčanim poljanama posle tananih i nezdravih hedarima. Sve to sadržavao je hasidizam u melodioznim zvukovima svojih legenda i oarabola, kojim su bila jezgra: etika panteističkog naziranja na vaselenu. Kojeg li onda poticaja i gradje za umetnika! Steinbcrgovc i Perecove hasidske novele tako su poznate, da ih ne treba posebno napominjati. Kod Anskijeve drame »Dibuk« zanimljiva je radnja, jer joj je motiv hasidski. Cadiku, koji u hasidskom životu zauzimlje znatnu ulogu, time što. mu se pripisuje.posredovanje med božanstvom i čovekom. pripisuje se i moć, da izleći uzetog čoveka. Ne samo u telesnom smislu, već i u duševnom t. j. onda, ako u has'da udje t. zv. zao duh ili dibuk. Konačno je i Martin Buber svojom interpretacijom hasidske legende i parabole dokazao, koliko u njima ima umetničkih mogućnosti i koliko blago u kulturnom pogledu ono sačinjavaju (na pr. njegov Baal Šem, Rabi Nahman, te konačno Veliki Magid) MedjU'iim dolazimo sada do jedne je zične pojave, koja je za nas od velikog zamašaja. To jest jezično iziažavanje. Steinberg i Perec izražavaju se novohebrejski, a delomice i jidiš, Anski samo jidis, a Buber samo nemački. Istina je, da se jevrejska literatura, kao u opće jevr. umetnost Zapada, prepoznaje tek po sekundarnim oznakama, kao što jo temperamentnost. nervoza, nesmirenost itd., a ne po direktnim nacijonalnim osobinama izrazitije naravi. No zauzmemo li stajalište odlučno nacijonalno, da je danas jedino novohebrejska literatura, jevrejska literatura neprolaznih vrednosti a svi ostali umetničko-literarnl produkti u drugim jezicima galuta tek prolazni, morati ćemo se odlučiti jedino za novohebrejsku literaturu. Kao našu nacijonalnu. Ta spoznaja o hebrejskom važi i za druge delove današnje naše umetnosti ler se tek posedom hebr. jezika može zaviriti u blago jevr. kulture i današnjeg njenog stanja uopće ne samo literature. Na pr. jevr. će plastičar od danas prirodnije moći da posegne jevrejskim motivima, ako će mu biti pristupačno blago tih motiva direktno, a ne okolišajući iz x-te ruke. Naveli smo već, da je haskala bila protivna hasiđizmu, omalovažavajući ga Generacija, što je dejstvbvala pred nama. prepoznala je u njemu osim etskih t umetničke mogućnosti i to u njegovoj legendi u neizmerno mnogo varijacija. Pckolenje. što iza ovoga doba sledi, prokrčilo je svojim delom jevr. literaturi, što predstavlja integralni đeo današnje jevr. ku’ture, put do parnasa svih naroda. Ovo se poikolenje označuje s tri imena: Bialik, Černiko.vski i Šneur. Literarni prorok je preporodjenog judaizma Bialik. Njegova je snaga izražavanja najveća od svih napomenutih. On je u epu lirsko-jevrejsko nacijonalan pesnik za razliku od Cernihovskog, • koji je i u metodi obožavatelj Melasa ili Sneura, koji je čovek moderan, bez nerva, a u prvom redu intelektualac artista, koji ne poznaje nacijonalnog opredelenja, osim što piše jevrejski i time izgradjuje novu našu kulturu. Već po tome, što je Bialik lirik. psihički dolazi u vrlo bliz dodir s judaizmom starozavetnnn (na pr. psalmi i nisu drugo, nogo lirske forme). Svoj neo-judaizam crpe on takodjer iz baštine, što mu pruža starodrevna kultura svog naroda (»Bet-hamidraš«). U

»Hamatmidu* iznaša on duševne konflikte jednog babura ješive. U širim formama kao na pr. »Matej midbar haahronim« žigoše on trulost današnjeg jevrcjstva. On je prorok novog jevrejstva. Znamenit i u skladu s prijašnjim tendencijama je ep, »Beir-ha-harezah« (Pošle pogroma). U izgradnji slična mu je i njegova pesmu u prozi »Magilat-haeš. Kod Cernihovskoga programatski je tek njegov ar♦ tizam. Prema tome dolazi više do izražaja u njegovom delti i utecaj prirode, erotski rnomenat. On je takodjer pod utecajem Ničea, a kao takav obožavatelj je helenizma (Lenoah pesel Apolo). A »Bandi min Magenca*, za kojeg on uzima sredoveč/itu historioku gradju, predočuje nam odnos prema svom narodu. »Ani maamin« njegova je pesnička ispovesc, credo njegove umetnosti i sinteza svega zdravoga, što je u jevrejstvu s lepim u helenizmu. U svojoj zbirci »Ben hamavet v’hahajim« prikazuje nam se Šneur kao niihilfet osećaja u skroz artističkom ruhu, iako ne pozna ino sredstvo za svoje izražavanje nego slobodan stfb. U novelama- je isto takav, tek podaje umetničkoj psiho-anahzi više pažnje. Brenner u »Bahoref«-u (roman) naglašuje mizernost jevr apstraktnosii (skolastika ješive i skolastika jevr. socijalizma). U »Misaviv lankuda« opisuje gnjiloću jevrejstva. On je pesimista jevr. života, jer ne nalazi izlaza iz nemogućnosti njegovih Odilazi u Erec-Jisrael, da kao radnik suradjuje na izgradnji zdravijih temelja za poznija pokolenja. Kod toga ga stizava nemila sudbina. Na 1. maja 1921 stradava životom u borbama s Arapima i rešava se tako naših nemogućnosti, iz kojih je bio voljan da izadje. Sva ideologija, koja daje smer ovoj generaciji utelovljena je 'kod Berdičevskoga. On je u prvom redu ničeanac. On ustaje protiv tiranije autoriteta na polju nove jevr. duševnosti. (Njegova borba protiv AhadHaama.) Pri tome teži za pozitivnošću jevrejskog naziranja, a ne apstraktnošću i negacijom života u smislu samoodricanja. No svojim delom »Born Judas« on se vraća izvorima jevrejstva, pa ih sakuplja kao profinjeni Električar. Konačno još dve pojave: Ahad Haam i Klatzkin. Prvi afirmira galut, kako se obično o njemu izražavamo, a drugi ga negira. Upuštati se na ovom mestu u njihovu diataktiku, u njihove dokaze i probi svrsi ovog prikaza'odgovaralo. Opredeliti i zauzeti stanovište jednog ili drugog, stvar je pojedinca i njegovog intelekta. Napokon dolazimo do druge komponente našeg idejnog nastojanja. To je pojam omladinstva. koji nije specifično jevrejs'.vl, već opće čovečanski. Cesto se tu ideju na najprostiji način ponizuje. kad se je hoće da strpa pod krilaticu »omladinstvo samo za omladinu« ili drugim rečima, kad se time želi omladinu klasno da osvesti. Naš pofrret, koji je u bit : ipak kulturne naravi, temelji se višim idejama idealnog zajedničarstva. Ne na temelju ko'aktivizma u smislu materijalističkog socijalizma Marksovog. već idejalističkog socijalizma, kojem je udario moderan temelj Proudhon, a koji je onda preko Krapotkina. Landauera i -Bubera (njegov »Gildesozialismus«) došao nama. To je struktura našeg općeg naziranja na svet, a na sadržaj mu je bez sumnje mnogo

uplivisao »negativan anarhizam« Tolstojev, kako Tolstojevu ideologiju naziva Ferero. Mi tu ideologiju shvaćamo zajedno s onom našom primarnom jevrejskom naših profeta, kao najčašću i najuzvišeniju, koju je čovek uopće ikada mogao da spozna; ideju i zapoved slnajsku: »Ljubi bližnjega svoga, kao samoga sebe«. Lanđauer na pr. u jednom svom delu (Aufrui zum SoziaLismus) poziva ovom »soci' jalizmu bližnjega«. No za nas to nije ekonomska nauka, kojoj nas on poziva, za nas je to zaista poziv idealizmu, kojeg rtu našim činom hoćemo da sledimo, kad so do njeg uzvinemo. Sadržaj naše kulture i upliv svega onoga lepoga i dobroga, što nije protzašlo iz jevrejske kulture, već iz velikih umova i duša nejevrejskih velikana neka nam pruži smernice našeg kulturnog rada. Neka sve ovo veliko i lepo, što nam obuzima našu mozgovnost i uzdiže duše naše do ažurnih visina radnog idealizma našeg, služi jednoj velikoj ideji, kojoj smo se predali; izgradnji i veličanju onoga, što možemo da pridonesemo korisnoga narodu našem i onima, koji u njegov stvaralački genij veruju. Debata. Salom Freiberger; Odgojni i kultuM ni referat nisu odgovarali. Drago Steiner držao je znanstveno predavanje, a Ruža Bril govorila je samo o uzgoju djece. Izostavila je čitav kompleks za nas vrlo važnih pitanja. Ti> su pitanja kulturnog rada srednjoškolskih i njima sličnih društava. Cilj tiW društava je duševna i tjelesna obnova židovstva, a ne samo onog malog kruga, koji je sad u našim redovima. Zato treba da je naše društvo mjesto, gdje će moči svaki da po svojoj duševnoj sposobnosti i spremi sudjeluje. Društveni rad treba da se dijeli na rađ sa djecom od 11 do 14 godina i omladinom nad 14 godina. Za prvu grupu bio bi zajednički rad jevrejski jezik i pjesma. Okvir rada je radni roj sa 10 do 14 članova, s kojim vodja ide na šetnju pričajući priče i skice i t jevrejskog života. Rad je u svim grupama isti samo ga treba prilagodit duševnom nivou učenika. Druga grupa fadi na sistematskom skupljanju solidnog znanja. Tu počinje vlastiti rad i razmišljanje, dok kod djece prevladavđ više osjećaj. Potrebno je da se za omladinu osnivaju tečajevi iz palestinografije. problema židovstva i naše povjesti. koji su obvezatni za sve članove. Rad od 17 godine dalje bavi se ideološkim problemima cijonizma i židovstva, obnovnim pokretom te obradjuje pojedina područja židovske znanosti. Osnovni odgoj treba da više bazira na bibliji, talmudu i drugim vrelima židovskoga znanja. Rad u masama sastoji u sjelima, na kojima se drže predavanja, čita itd. To bi bio sisiematski solidni program budućeg našeg rada. Cvi Rothm ii 11 er : Jučerašnja je debata bila mršava, jer je mnogo kritike izneseno u Gideonu i jer je danas potrebna promjena shvaćanja, koja se ne može postići u ovoj diskusiji. Potrebna je potpuna predanost redu i ujedinjenje svih sila. Pogrješka je referata, te nijesu rekli omladini, što da čini. Trebalo iznijeli organizacioni referat o obliku društvenoga rada, odgojni referat o društvenome radu s odgojnoga gledišta i referat o izboru zvanja prema potrebama Palestine i galuta. Glavna je pogrješka odgojnoga nacrta, što ga je iznio Freibeger, neobazrevši se, da moramo raditi i s omladinom, koja nije prošla kroz dječje vrtove i kroz idealnu židovsku školu. I kurzevi ne će moči da dadu židovskoga znanja i ako se bude govorilo o povijesti i o problemima cijonizma, jer nama ne dostaje židovske sadržine, koja se pokazuje u svakoj sitnici svakidašnjega života. Organizaciona je komisija nakon svestrane rasprave došla do ovoga rezultata : Budući da u nas nema

10

»ŽIDOV«

BROJ 36.-37.