Židov

ŽIDOV

GLASILO ZA PITANJA ŽIDOVSTVA

Široka linija

Unutar cijbnističklh redova često se mogu da čuju prddbacivanja današnjem vodstvu organizacije, da nije bilo u stanju, da prosledi putem široke kolonizacijone koncepcije u Stilu Herzlovom. Pri tem se zaboravlja ipdk na to,' da su se u stvari Herzlove akcije svojevremeno ograničavale isključivo na političke pokušaje, c da se tim načinom postigne' kolonizacijom eharter. Danas sve to otpada, zahvaljujući postignutim diplomatskim uspesima, a dolazi najstvarnije, kamen kušnje za*čltav cijonističkl pokret: široka koncepcija palestinske kolonizacije. Ono, što na Herzlovom shvatanju izgradnje Palestine označuje širinu linije, jest njegova gotovo genijalna intuicija, Gradio i kovao je svoje kolonizacijone planove na nuli; jevrejski narod, voljan da si izgradi domaju savremenim sredstvima kolonizacije, bio je često tek on sam. Stoga i jest u ono vreme njegova koncepcija bila istovetna s utopijom. Stoga i njegov neuspeh kođ bogatuna jer najokrutnijih realista. Pokret, kojeg je pokrenuo, brojčano neznatan, iako dinamičan i jevrejski impulzivan u svojim afirmacijama, a ipak odveć irealan, da stvori stvarnost jevrejske Palestine. Trebao je, da prođe razmemo dugi niz godina, dok se je iskonska narodna snaga amalgamovala sa smerom pokreta, davši mu tako zdravu narodnu podlogu, najbolji dokaz njegove ispravnosti. To znači: cljonizam je mnogim Jevrejima, uopšte Zapadnima, dao poticaja za rad oko narodno-kulturue renesanse, te renesanse njegova društva. Odnosno; renesansom narodnih vrednota kroz pokretne snage cijonizma, cijoniznm je sam kao takav, oduhovljen i produbljen trajnim vrednotama, namesto prolaznima jedne političke stranke herclfjanskih vremena. Onaj faktor, koji je tako rekuć oplemenio herclijanski cijonizam bilo je istočno Jevrejstvo. I začudo. Taj isti Istok, koji je pokretu toliko donio, čini se, da ga je u kolonizacijonom pogledu u istoj meri oslabio. Naravski, nije kođ te tvrdnje slabosti pomisao na halucim ili jevrejskog radnika Palestine, koji se većinom rekrutišu s Istoka. Požrtvovnost jevrejskog radnikapijonira, jest poslovična. Ne radi se dakle o tome, već naprotiv o koncepciji ionizacije, za koju je iza Herzla preuzeo ; stok odgovornost, da je ostvari prihv ,r ;i se najodgovornijih mesta u vodstvu k acije. Vidljiv dokaz za nepoverenje am dosadašnjeg »režima« jesu; istim .1. • niskoga iz egzekutive, pad Usiškina na kongresu, te konačno sadašnja demisija Solovejčika iz nove egzekutive, a s druge dra-

ne Weizmanova nastojanja, da predobije američko Jevrejstvo za velike investicije u Palestini (Invcstment Bank s projektovanim kapitalom od 5,000.000 dolara). Bilo bi nepravedno, kad bi se s više historičke perspektivo, kolonizacijone »kramarstvo* prijašnje ere, vezalo o osobnu nesposobnost izlučenih članova egzekutive. Sitničavosti kolonizacije krivo je vreme (tj. kriza prelaza iz ratnog u normalno gospodarstvo), a s druge strane naravna kriza prvih, nepripravljenih investicija u zemlji bez kapitala, bez pristupačnih tržišta, a tome još i uz arapsku opstrukciju. Ne može prema tome ni biti govora, da su uz takve .prilike istočni Jevreji manje sposobni da izrade nešto, što naliči na državu, a u našem da se slučaju zove narodna domaja. Činjenica jest, da nije stvoreno mereći kolonizaciju Herzlovim merilima. Ali stvoren je uz ona, za Jednu zbiljsku kolonizaciju, neizmerno malena, smešna sredstva, prvi osnov, temelj s kojim će se u najkraće vreme moći i morati da pristupi nastojanjima za ostvarenje međunarodnog zajma za kolonizaciju Palestine. Laglje jc govoriti o širokoj liniji kolonizacijone . koncepcije, ako kriza u- Palestini nešto jenjava. Blagodareći sainosvesnom držanju Jišuva (učitelji odustaju od jedne mesečne plate samo da se školski program ne reducira, zaposleni radnici odstupaju nekoliko radnih dana svojim nezaposlenim drugovima, tako da je broj nezaposlenih spao na 1500, propagira se potrošak u prvom redu palestinskih produkata), te prekoračenju prvog miljona funti Keren-Hajesoda realistička će finansija priznati, da se već ne radi o nekadanjoj utopiji HerzlovOj, već o njegovoj genijalnoj koncepciji za koju se sada lagano, možda i prelagano stvaraju prvi preduveti za zbilju. Te stvarne preduvete okupit će u sebi budući sindikat Jewish Agency. * —đes.

Weizmann o svojoj zadaći u Americi

Donašamo interwiew, što ga jc Weizmann dao uredniku »Dos jiddische Volki, »Moje putovanje u Ameriku u vezi jc s tri zadaće, koje su od osobite važnosti po .Izgradnju jevrejske domaje, a to su Jewish Agency, universitet osnutak financijskog instituta. Jevvish Agency, U Evropi naišla ;e ideja o Jewish Agency na razumijevanje i simpatije u najširim krugovima jevrejskog pučanstva

ne samo istočne, već i zapadne Evrope, Velike jevrejske necijonističke organ i začuje Engleske pokazuju za ovu ideju veliki interes. Sa zastupnicima francuskih Jevreja smo u pregovorima. Držanje uglednih jevrejskih ličnosti Italije i Kolandij« prijateljsko je. Svi krugovi, koje smo pozivali, živo se interesuj« za stvar; svatko se pozivu, odazvao, a mnoga lica, koja su dosada stajala postrance, ožbiljno se bave palestinskim problemom. Uvjeren sara, da će vaskoliko Jevrejstvo priznati važnost Jewish Agcncy i da ne će uskratiti pomoć i saradnju kod izgradnje zemlje na* ših djedova, Ciioniste pokazali su cijelome svijetu, da i nakon svojih uspjeha ne smatraju Palestinu svojim monopolom, već zadaćom, koja se tiče cijelog naroda. Mislimo, da Balfourova deklaracija i mandat čine tlo, na kojem se mogu ujedinili sve aktivne i konstruktivne sile naroda. Cd velike je važnosti po stvar sarađnja i pomoć američkih Jevreja. Već za mojeg prošlog pohoda u Americi, uvjerio sam. se, da vedje američkih Jevrcm pokazuju tople simpatije za Erec Jisrad, toj da su voljni saradjivati kod osnutka Jewish Agency. Da je ova moja nada ispravna, dokazuje činjenica, da su se vodje American Jewish Commitea kao Louis Marschall, Oscar Strauss, dr. Grus A-ilcr i t. d. izjavili spremnim za saradnju. Želja ie naša, da sve velike jevrejske organizacije Amerike, napose Joirrt Disiribution Committee, lože i jevrejske radničke sindikalne organizacije okupimo oko Jevrish Agency. Dobro organizovana Jevrish Agency od najveće je važnosti po izgradnju Palestine, Prema našem planu imala bi Jewish Agency zadaću, da kontrolišc po’rcšak novca Keren Hajesoda. Agency imala bi nadalje zadaću, da dade direktive za ekonomsku izgradnja zemlje, a što je najvažnije, Jewish Agcncy bit će zastupnik sviju Jevreja prema manđatambj vlasti. Po svoj prilici imat će Agency posebnog zastupnika u Jeruzolimu, koji će s palestinskom vladom raspravljati o svim pitanjima, koja se tiču izgradnje jevr. narodne domaje. Jeiuzoiirnski univcrsiiet. Druga tačka, koja je od osobite važnosti za naš uspjeh, jest osnutak universiteta u Jeruzolimu, Sam osnutak gotovo je već čin cnica. Treba još samo formalno otvorenje i početak radom. Simpatija, na koju ovaj plan u našem narodu nailazi, duboka je. Tek nedavno primio sam dar cd 20.000 funti za universitet; moram napomenuti, da darovatelj ne će da bude imenovan, a s ovim je darom žrtvovao polovicu svog imutka. Izdali smo nalog đa se počne s ured enjem od 50 predavaonica i radnih prostorija. 25 od ovih odredjeno

POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVO*;

GOD. VII

UPRAVA I UREDNIŠTVO: ZAGREB ILICA BROJ 31. IIL KAT

ZAGREB, 29 decembra 1923, - 21. tevet 5684.

IZLAZI SVAKOG PETKA RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

PRETPLATA: GOD. 60 D. POLUOOD. 30 U CETVRTOOD. 15 D. POJEDINI BROJ 1.50 D.

BROJ 53