Život Dra Jovana Subotića 2

увести у своје школе, п тин би се путем наравно и најлакше све оне неистине у сам народ увеле, које су у Медаковићевој повеснпди киптпле. Написао сам пак редензију онако, како сам држао и сада држим, да се редензија писати има. Ништа нисам устврдио, што нисам одмах и доказао. Нарочито нисам нпшта устврдио, да код њега не стоји, о пему нисам у исто време доказао, како у истини постоји, И по томе сам у овој рецензији много самосталних и нових назора о стварима српске повеснице приопштио. Тпм сам послом хтео уједно да покажем нашим списатељима, како ваља да се рецензије пишу. Рецензија испадне по ппсца неповољно, и учини да му се дело у Србији у школе не уведе. Тако сам у овој рецензији за нашу читајућу публику конштатовао, шта су дела: Св. Саве, Дометпјана, СтеФана, првовенчаног краља, митрополита Данида, Кпрпла Живковпћа, епископа пакрачког, и митрополита црногорског Василија, на која се писац много позива, а која не бејаше ни видео. Више погрешнпх навода 90 ) и тврђења Медаковићевих исправио сам, а тим сам путем више питања у нашој повесници разбистрио и расветлио, куда спада; питање о краљу Чаславу; о упливу цара Душана на удављење оца му, краља дечанског, а иарочито приповест архиеп. Данила о овом догађају наводио; о Љубомиру, прадеди Немањином, Урошудеду и Теши оцу истога. Затим сам се постарао критички испитати и конштруирати родословље Немање (од стр. 168 —204), у ком сам, чини ми се, јасно исказао, да причање о истом, што су до овога доба и писци повеснице и тако званих летописа износили, не може да издржи критику, него да се мора одбацити, те као исказано

90 ) у ркп. Суб. овде је над редом додато у загради; (30 и више).

139

Покрет