Život Dra Jovana Subotića 2

су чпнжтж бојевн, које је с једне стране на протпвсвојој жени, а с друге на против свом сину водпо. из којих је непобеђен изишао, и који су га најлепшим венцем за човека, вендем светости увенчали. А кад сада погледпм на овај предмет моје песме, налазим, да сам га поцрпао случајно, пли инстинктивно. из средпне наптег народног живота онога времена. Повесница показује, да је језгро живота српског народа под Немањићима било дух источног хришћанства. Немања, велики жупан. прпстане у борбп западне и псточне цркве хрпшћанске уз ову посдедњу. Ово му је бпло највеће и најважније дело у жпвоту п владању, којега последице биле су неоцењене, n трају још и дан данас за политпчкп п црквенп жпвот нашега народа. . . . 2S ) Са сатисФакцијом видим, да је краљ Дечански репрезентант 29 ) живота народа нам у XII. ХШ. и XIV. веку; један од највећих јунака тога доба; најверппји образац свога времена. Овде се рађа питање: смеју ли се оваковп предмети узети за предмете епоса? Ја не видпм узрока, зашто би борба духовна, борба страсти оружјем разума, мање достојап иредмег за епоску иесму била, него ма којп други. Што се тиче осећања нашег парода, то сам се уверпо, да је с ретком интезивном 3и ) вољом читао „Краља Дечанског“, са његовим сукобима, бојевима и победама духовне сиаге људске.

28 ) Овде је пзостављен повелпк екскурз, у крјем Суб. показује како је у животу српскога народа до ХУШ. века доминирала идеја источног православл 3 а. Носиоци те идеје беху нарочито владари, просветитељи и књижевнпци од XII.—XV. века. При крају Х\ТП. в. јетурско насиље изродило идеју слободе. 29 ) лат. у књижевном језику каже се: ноеилац. 30 ) лат. унутрагињоЖ јаком.

22

Пежта