Život Dra Jovana Subotića 2

2П

ће он и Душану у очи рећи. Кнез Жигловић не беше никодруги него баш Душан главом. Душан им се сад каже и разгони бојазан старога кнеза, те се овај напокон скдони да му да Анђелију. IV. тхесма. На позив очев оде Душан у Призрен. 38 ) После ручка отац поведе реч о женидби. Душан му каже, да неће узети туђинку него Српкињу, ида је већ изабрао; али краљСте Фан је томе одлучно противан, и јако се забрине, кад виде, даје Душанова одлука тврда. Сутра-дан каже отац сину да хоће да га шаље у Цариград, да с царем Андроником утврди мир. Одма затим до!)е краљица и одговори краља да га не шаље, јер се боји, да Андроник не окрене Душана на какво зло. Краљ се чуди што краљица толико зазире од свога-. пасторка, алинемакуд, него, преко воље, опозове своју прву наредбу. Душан се покорава оцу. 39 ) Пред Божић би се Душан вратио у Скадар. Отац га задржи и одређује га о Сретенију да умири Бугаре. Душан је готов послушати оца, али краљица опет изађе пред краља са својом бојажњу, дајеопасно Душана метати на чело војсци и давати му прилику да славним делима старога краља баци у присенак. Краљ се и. сам поколеба, али његов племенити дух опет победи.* 0 ) Највише га баца у бригу, што је краљица из дана у дан суморнија, те Душана задржи у Призрену. Душан и опет слуша оца. 41 ) V. песма. Рат се с Бугарима сврши сриском победом. Краљица опет нема мира. Наговара краља да већ сада подели државу Душану и њеном Симеуну. Краљ није за то,.

38 ) Суб. додаје уз ово место : Поверење између оца ж сина још је потпуно: први нападај остао је без успеха. 39 ) Суб. у рукоп.; Краљ је био уверен, да му син неће за зло примити, ако га у Царигдад ине пошље; а ова понизност и елабост женска краљице заслужују, да се у обзир узму. Уз то се може овом приликом краљици доказ дати, да син увек види у очиној жељи свету своју дужност. Краљ се није у свом сину преварио. Краљ је својим мудрим понашањем и овај нападај осујетио, и из овог сукоба као победитељ изишао. *°) Суб. у рукоп.: Овај дух јамчи, да је краљица партију изгубила. Победа мора увенчати оваковога оца. Но још има краљ издржати доста и великих бојева, док дође до заслуженог венца. 41 ) Суб. додаје уз ово место; Хоће ли други у овој иобеди краља оца наћи ону узвишеност и јасност, коју ја у њој налазим, то he друга пресуда установити.

Пешта