Život Dra Jovana Subotića 2

над постељом својега сина. Народ се у Призрену узнемирио. Сутра дан силази отац у тамницу, чуди се да Душан није побегао, кад је она отворена. У тамници се отац и син расправе. Отац благо пребацује сину што се толико заборавио, требало се уздати у правду краља и оца; опомиње га да ее чува рђавих саветника и напраоитости. Мзмирени* 7 ) излазе из тамницс, а народ их радосно поздравља. Душан се опреми и пође журно у Скадар. На путу га сусретне Дејан Жарковић са Зећанима, који пођоше у Призрен да га избаве. У Скадру дружипа удари у весеље, а Душан одма пође у Зерзево. VII. шсма. У Зерзеву га радосно дочека стариГребострек и Авђелија. Међутим стижу у Призрен гласови као да се Зета буни. Краљица моли краља да је пусти њену дому, јер се боји за своју главу; кад краљ о том не хтеде ни чутп, она га моли, да бар окупи око себе најпоузданије људе за сваки случај, а Душану нека нареди да своју војску распустп. Краљ па то пристаје. 48 ) По жељи краљичиној шаље кнеза Балдовина у Скадар с наредбом, да се сва војска разиђе кући. Пре поласка Балдовин иде краљици да понесе од ње поклоне

47 ) Суб. у рукоп. : Састанак оца и сина у тамници, раван је преговорима два гигантска јунака, у којих рукама стоји судба државе и народа, и који се мере, који да има већу силу мудрости, већу висину духа u већу племенитост срца. Светост очиног живота и узвишеност срца у сину, доведу оба до победе највеличанственије, до победе мудрости пад страсти, љубави над наказном мрзости. 4S ) Суб. у рукоп.; Док је акција трајала између краља и краљице Марије, чинило се, да краљ подлежи њеном упливу, да нема мушке одважности и енергије, и да јој је увек попустио. Ово је и Малетић у својој рецензији приметио. Али ово не стоји. Краљ није могао по својој нарави, а ни по улоги, коју му је пеона наменила, ништа не уважнти, што је имало за себе ваљана разлога, а нарочито није могао никоме на зкао учинити, ко је имао право искати, да му се воља уважи. Кад је краљица имала право тражити што, да јој учини, он није смео то просто одбити; сама сила није било његово оружје, нити је смело бити. Краљици је ваља[ло] вољу иепунити, али се то морало учинити начином, који неће допустити, да иаступе оледства, која су стајала изван његове воље. Само кад се што није дало таковим начином извести, онда је могао решити без обзира на то, да ли је било краљици по вољи или не. А то је случај био, кад је Душана из тамнице пуетио. У овоме не лежи слабост характера, него падмоћј е разума.

Пешта