Život Dra Jovana Subotića 2

Што се мене тпче, ја нпсам био противан азбуди Вуковој : а.тп се нисам могао њом служити, јер је Сава Текелија био сасвим против ње заузет тако, да мп је као уреднпку Српског ЈГетоппса једаред нарочпто тога радп ппсао, да, ако се буде Летоппс језиком и азбуком Вуковом служио, он одвлачп своје руке од Матице. Матица наравно да није пмала воље проти њему устатп, а ја нисам нашао повода да се цепам од Матице ii велпког народног добротвора. 77 ) Но у мојој Граматици, коју је Матпца наградом увенчала, утемељио сам исти Вуков правопис, с тим једним додатком, да сам писме % задржао, и то на оном месту, где га сви српски споменицн имаду, где би дакле пзван сваке сумње остао навек, кад би се наша азбука хисторијским путем развијала, и где га права потреба у језику утемељује, јер се њим изједначују нашп дијалекти, у којима имамо ије, је , е п и на једном месту. Овим сам правописом касније писао све, што сам написао п штампао, пак тако чиним и дан данас. 78 ) Колико је жестока битка била о језику, још је жешћа била о правопнсу. Што је Вук био узео из латпнске азбуке ппсме ј, то је нашим старовољама, како су их новотинци звалп, био доказ, да се иде на то, да се српски народ пошокчи. Познато је, да је Вук имао једну ногу болесну тако, да се уметном дрвеном служио, наравно је, да је тешко ишао. И опет је тај човек, са таковом ногом, при оиаквим комуникацпјама, 79 ) какве су оида злочесте биле,

77 ) 0 уређивању правопћса у Матнци иманеколико цртица, извађених из архиве Матичине, у говору дра М. Савића: „Мат. Срп. и задужбина Јов. Наке“ (Рад и именик за 1897. у „Извештају“ о раду књиж. одељења и одбора). 7а ) Еао што је напоменуто у предговору I. деда АвтобиограФије (на стр. V.), и у овом рукопису Суб. свугде пише ћ, 79 ) обично се каже у једнини (при оиаквој комуникацији) комуникација се каже књижевном речју: саобраћај.

47

Пешта