Život Dra Jovana Subotića 2

Да не бн позпв остао без успеха. одважим се, да покушам такову граматику наппсатп. ж употребпм на ту радњу остатак годпне 1845. п год[пну] 1846. И допста пође мп за руком да дело свршим; само један део, о акцентима, остане недовршен, осталп делови буду на проетраној бази, 83 ) самарљивпм обзпром па сав постојећи матерггјал израђени. У граматиди се наравно проведе п правоппс. Ту се прпхвати правоппс новпјп. п само се задржп писме % на месту где га захтеваше псторпјскп развитакјезика и потреба разлучених дијалекта у нашемјезику. Лепо преппсан и у тврде корпце увезан рукоппс буде под наппсом: „Хвалите господа всп јазндн“ Матпцп до опредељеног рока поднесен. До опредељеног рока дође још једно дело : „Словство или Словница Србска“ : под девпзом: „Deo prosiraus est ille, ratio movet“. 84 ) A по истеку рока иадође п треће без наслова под натписом; „Изображеност језика представља пзображеност народа“. За судије изберу се Евгеније Јоановпћ, еппскоп карловачки, Дим. Исајловић, чиновник код српске владе у Београду, и П. Ј. ШаФарик у Прагу. Епископ Јоановић важио је особито као гласовпт граматичар. Он је касније иаписао Граматику цркв. славенског језика. 85 ) Исајловпћ се славно као учењак српски. А ШаФарик ј.е бпо иајслављеније европско име у сл[авенској] филологпји, и нарочпти прпјатељ п познаватељ нар[одног] језика српског.

83 ) грч. основа. Si ) лат. Најближи је Богу онај кога разум нокреће. 85 ) Штампао ју јо у Вечу 1851. Шлајхер у нредговору к својој „Formenlehre cler kircheuslavischen sprache 11 вели за њу: „mnss man sich wnndern, class es nach den werken eines Kopitar, Vostokov, Miklosich erseheinen konnte“, a Лруштво Cpn. Оловесности je ово дело похвалило (Мовак. Библиогр. бр. 1724)

50

Пешта