Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ни Ој

„Од како се врло посилио; „Кудгођ иде, све крђата јаше, „А другога у поводу води; „Он буздован о ункашу носи, „А бркове под калпаком држи, „Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе, „Топузом му ребра испребија, „А кад Турчин стане умирати, „А он виче на своје хајдуке: Море, слуге! тамо пашче бацте, „бе му гавран кости наћи носе „А кад нама порезу донесе, „Под оружјем на диван изиђе, „Десну руку на јатаган метне, „А лијевом порезу додаје: „»Мемед-Ага, ето ти порезе, „»Сиротиња те је поздравила, „„Више теби давати не може.“ „ја порезу започнем бројити, „А он на ме очима стријеља: „»Мемед-Ага! зар ћеш је бројити 2 „»Та ја сам је једном избројио:г „А ја више бројити не смијем, „Већ порезу украј себе бацим, „Једва чекам да се скине б'једа, „ер не могу да гледам у њега; „Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Грбовића, „Из лијепа села Мратишића, „Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим и Алексу кнеза, „Из лијепа села Бранковине, „И Јакова брата Алексина : „Цар и ћесар кад се завадише, „Код ћесара обрштери бише, „И носише од злата кашкете, „Поплјенише све Турске паланке, „Поробише, ватром попалише,

о»

„Цар и ћесар кад мир учинише, „А они се цару предадоше,

И код цара кнезови посташе, „Млоге Турке цару опадоше, „Сед м паша, што су опаднули, „Опаднули, па их поморили;

„Они паше, а ми смо субаше.

„Док погубим кнеза Тавнавскога, „Из Љутица Станка обор-кнеза;

„Док погубим кнеза Мачван-

скога, „С Богатића Мартиновић-Лазу,

„Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Поцерскога, „С Метковића Ружичић-Мијајла, „Он је паша, а ја сам субаша. „Док запалим Рачу украј Дрине, „И погубим Аџи-Милентија, „Кој' је иш'о преко мора сињег, „Те је влашку ћабу полазио,

„Пак се узгред у Стамбол свратио, „И од цара ферман излагао

„За стотину жутијех дуката, „Да власима богомољу гради, „Да је гради за седам година, „Начини је за годину дана, „Ево има шест година дана „Како зида покрај цркве куле, „А у куле набавља џебану „И по мраку топове привлачи; „Видиш, јолдаш, да се нечем' нада ! „Пак ћем' онда заћи кроз нахије, „Те исјећи све српске кметове. „Како би нам раја додијала >“ Све дахије на ноге скочише, Мемед-Аги сви се поклонише: „Фала јолдаш, Фочић МемедАга! „Твоја памет пашовати може, „Ми ћемо те пашом учинити, „Тебе ћемо свагђе послушати,“ Старац Фочо поче говорити: