Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МИ

Рудник узму. И покрај овога писменог позива Кара- Борђе им по разносачима писама и усмено поручи, да ако би који издао, и не би хтео са народом устати противу Турака, да му се олако неће проћи. — И осим ови позива, КараЂорђе пошље поуздане људе и другим главнијим Србима по Србији, са таком истом поруком, да устају против Турака. Овај позив принесе то, да позване речене старешине, главни људи и народ, чујући, а и више њих познавајући силну моћ Кара-Борђеву и што рече, не пориче; а имајући тврду веру и поуздање у њега, стану се свуд, које с вољом, а које и без — воље — дизати противу Турака, у чете збирати и радити по позиву његовом.

О Кара-Ђорђевом устанку пролети глас кроз народ као муња, и одмах се почну дизати Срби на оружје противу Турака по свој Србији, за који устанак дознаду у Београду и Дахије. :

Кара-Ђорђе јавно војује противу Турака. Ханове турске пали, бубаше и Турке бије, и Народ на оружје подиже.

Пошто народ Кара-Ђорђа у Орашцу за Врховног Вожда, Управитеља и првог Господара народњег избере, прогласи, и на верност му се закуне; да последњу кап крви за њега и слободу народњу штедити неће, и пошто Кара- Борђе испоставља старешине, изашље их у народ, и свуда по Србији разашље људе са писмима и усменим заповестима, да се народ на оружје диже; он онда са задржатим код себе 800 Срба, са Марком Катићем, и са другим неким старешинама, које је код себе задржао, крене се из Орашца, узевши са собом и заробљене Турке, оде у Раниловиће на конак; запали турски хан и Турке побије, и сељане на оружје дигне. Па сутра дан одавде оде у Дрлупе, те и ту тако исто учини, па одатле удари на Дучин, и оде у Рогачу, гди Јанка Катића код куће не нађе; па одатле оде у Стојник, теи ту хан запали и Турке потуче. Но почем ту разуме од терзије Николе Ракића, који је из Београда ишао, да 35 Турака из Београда у Тевтиш“) иду, и да ћеу Сибницу на конак. Кара-Ђорђе се одатле из Стојника врати, и оде Сионици, да раније Турке дочека и побије; гди му ту и Качерски јунак Буљукбаша Арсеније

") Тевтиш турска је реч, и вначи Екзекуција, која мири и казни противнике. Гласник ЈУ. од стр. 118—195.