Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 453 —

Ефендије от Априла, отправилисмо и трећу уполномоштену депутацију у почетку Маја у Софију ка њему (Челеби-Ефендији) именно: кнеза Живка пожаревачкога. Јевту кнеза лозничкога и Гаврила Секретара с наставленијем, узнати: је ли цар што на наша прошенија из Ниша послата отговорио и просити најпосле ова два пункта.

1., Да се народу најпосле ситно оружје неотбере.

2., Да се стари измежду нас изићи принуждени Турци, кои су ову револуцију проузроковали, опет межлу нас ненасељавају у градове и Паланке.

А за данак, гарнисоне и прочаја, што Турци ишту, имали су наши депутати настављеније, по прилици согласити се, само код два горња пункта по желанију нашему Турци дозволе. С тим отправившисја депутати наши у Софију к уполномошченом Челеби-Ефендија упитали су најпре: је ли цар што на прошечија наша из Ниша отговори, и је ли кои от поднесених пунктова одобрио. На које отговори Челеби-Ефендија, да цар ништа није отговорио, но ми можемо онако закључити мир, како смо вам казали у Нишу, ако ви на оно имате от стране народа полномошчије. Наши депутати идући из Србије у Софију, п видећи у путу многе војене потребе и војске идуће на границу Сербску и чујући от Челеби-Ефендије, да он захтева све оно, што и пре и да никакова отговора от Султана на наше из Ниша у Јануару послато прошеније неима, предаду Челеби-Ефендии прошеније писмено овако:

Ми видећи, да Султан на наша зимушња прошенија из Ниша ништа неотговара, хоће ли от оних пунктова што примити или не, и видећи да он истинито велику војску против нас аки какове јаке краљевине диже, и народ уничтожити намерава, најпосле ова два пункта от цара просимо.

1. Не отабрати ситно оружије от народа, које никако бити не може, или не без великога крвопролитија.

2. Не населити старе и измежду нас изагнате Турке, кои су и повод овој револуцији дали

А на друго све, што цар от нас захтева, обешчавамо се, да ће наш народ согласити се, и за све ћемо моћи закључити; јербо народ десетољетним војевањем из нужде бранећи свој живот, жели и проси от цара мира и покоја. На које полномошчниј Челеби-Ефендија отговори овако; „Кад сте ви хотјели мира и покоја имати, и све по вашем захтевању да буде, зашто нисте нас послушали,