Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 456 —

част војске, са којом сам мислио сам поћи 1.500 људи и све моје телохранитеље са моим первим Секретаром Јаникиом отправим у помошч на Дриву а ја отчајавајући заповедим отнести ме на коли боловати у Тополи дожидавајући сваки час последњаго конца. Која болезн моја от 15. Јунија до 3. Августа продолжавала се. Војска наша

между тим на сва ова три пункта, која једној другој у.

помошч доћи није могла, бориле су се са особитом храбростију. Перво сраженије догодило се на Дрини 15. Јунија около Лешнице. Везир босанскиј пошље једну отабрану част војске своје за прокушати у каквој су сили и при= правности Сербске војске. Гн Лука Лазаревич предводитељ авангарде дочека ик около речице Лешнице храбро, иу логор ка везиру поврати. По том везир Босанскиј са свом силом преправи се преко Дрине на Новом Селу у нашу страну и начне дејствовати силније.

У исто време напала је војска Турска от Видина на Неготин, где их је храбро Главниј Началник оног краја Г. Војвода (Г) ајдук Вељко храбро дочекиво и ш њима борио се и чесго их от Неготина отбио у њиов лагер, кои потом усиливши се обкружили су крепост Неготина.

На војску турску от Ниша под предводитељством Крсли Али-Паше на Делиград приспевшу војска наша под командом Главнога Началника Гна Младена серву ношч на ону удари, много Турака побије, где и предводитељ Турски Али=Паша погине. Но будући да су се Турци пре укрепили били, остали су у своим шанци. Разумевши Велики Везир да је Крсли Али-Паша у боју погинуо поспеши сам са свом војском својом, у числу 100.000 ка Делиграду оној војски у помошч, ту укрепи се и начне даље дејствовати. МИ тако Турци са сва три пункта начину силно дејствовати против наши војска. Народ у оваково својој и (Отечества опасности мене между собом невидећи, и ни на једном крају нечујући, говорили су: да је Господар наш' жив он би между нама како и свагда пре био; начне народ унивати и храброст своју губшти, држећи ме за мертва. (Ово њиово мишлење подкрепио је Митро· поли Леонтије, ком је својим пријатељима писао, да сам ја умро, и да сваки бежи куда зна, јербо другог спасенија неима. А ко неби својему архипастиру вероваог Овакове гласе и грмљаву топова на све стране чујући ја, и разумевајући из рапорта главни Началника над војсками, да је великоје на све стране претесненије, чујем да је и Глав-

' 3 Е с 4