Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I
— 458 • бранила, Турком у руке пала, и да су Турци на Пореч (у острову Дунава) сухом и водом дошли, куда помошч послати способа било није, будући да су турске војске ог Ниша на Мораву и Дунав дошле биле. По овој позицији находећи се, добијем известије, да је Везир Босанскиј силно напао на шанац Равње и 15 дана дневно ношчно бијући га и премда су све силе наше онога краја овди за обрану употребљене биле, узео га је, где је 2.000 храбри и отабрани наши војника са своје 3 војводе, /оксимом Карамарковићем Ужичким, Петрониом Шишом Старовлашким, и Зеком Прекодринским с неколико јоште главни Капетана погинуло, а проча војска Китогу и Шабцу уступила, и да Турци намеравају овим путем к Шабцу проћи. Овај удар разумевши поспешим паки к Шабцу за утвердити позицију около Шабца. Како су Турци от Делиграда к Морави прошли и шанац Равње пао, бегао је народ многочислено са свих страна у Немачку, кои није возможно било зауставити, и са коим се наша војска приметно умалила (будући да су и Немци многе војнике наше ласкали и у своју службу примамљивали, и по шом 4 баталиона · Сербски војника ово добровољно, а ово и на
силу набрали), По отшествију мојему с Мораве ка Шапцу
разумјем у путу да је и Пореч остров пао и да је до пола оног гарнисона са своим Капетаном Хаджи иколом жертвом био, и да су и ови Турци предводими Режепом водом и сухим дошли на Мораву, пи сојединили се са великим Везиром и да је на Морави весма опасно.
Видећи већ крајну нужду и опасност и недоумевајући.
што у овако кригическом положенију чинити, утверливши около Шапца позицију поспешим с моим первим секретаром Јаникиом курирски у Београд, за посоветовати се са кол. совјетником Импер. Рос. агентом Недобом, каково би средство могло се сада употребити за спасти народ и
не дати на жертву, и да би могли у какови; преговор с.
везиром ући, кои Г. Недоба видећи нашу опасност и чујући наша мненија совјетује, да ако се не можемо више держати да пробамо и да пишемо великому везиру, да војске обустави, да шанце ненападају, и у внутреност да неступају, и да иштемо шермина једно 6 недеља, да могу они из земље изићи, кои усудити се не смеју у поданству Турскому остати и у том мислио сам време продолжити. По совјету Господина Недобе писасмо овако:
175
|