Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 461 —

скога у воду, а нека част остала по шумама и пешчерама и потом подала се Турком у поданство.

Но јево бједе и жалости от мене, при оволикој жалости мојој, и пропасти у Австрији.

По прибитију мојему у карантин Земунскиј са семејством моим и первим Секретаром Јаникиом у содружеству Г. Агента Недобе, первиј јешче, другиј и трећиј дан позивао је мене и мојего Секретара Јаникију пограничниј Австријскиј Генерал Червенка к себи у дом, испитати, кога смо ми цара људи, и гди живит» намеравамо. На које отговоримо, да је познато свакому, чији смо ми људи, и чија је рука до данас на нама била, и да желимо за неко време около Фрушке Горе преживити. На вопрос повторитељниј тогоже Червенке Генерала: чији смо сада, и писмено да отговоримо; гди мислимо остати живити, Цесарији или Росији, отговоримо у Росији. Заповеди речениј Генерал мене от фамилије и мојего Секретара Јаникије, оставивши их у карентиљу, под стражом провожајем директором контумаца Земунским отаслати у „монастир Фенек 20. верстиј от Земуна, а Секретара под стражом поврате у Земун. По истеченију чрезвичајном 30. дана времене карентиља у отсуствију мојему заповједи опоменутиј Генерал Червенка семејство моје под стражу узети ш све до голе душе ограбити даже и вешчи от Государја мени подарене, решкрипшше на подарене ордене, и јешче нека важна из Росије писма, говорећи ист.ј Полиц-Мајстер Земунскиј, кои је био послат от Червенке моје се" мејство ограбити: „Подај Госпо сада срамотно, то вам је учинила ваша Росија; 2 да сте се держали нашег двора, наби сад тако срамотно давала.“ МИ свуда до гола тела око жене и дјеце моје тражио је, са(ш) њи скидо и отнео, што је нашао, како у новцима тако у одјејанију и прочим вешчма. Находећи се ја овде дође мој посланик Г. Лазар Павковић из главне росиске квартире Теплице у Бо(гјемији с депешами на мене от 16. Септемвр. како гласи копија под А. На које сам ја хотео отговорити, но на повторителне молбе моје Г. Червенка недозволи мојему Секретару из Земуна к мени доћи, кои Секретар и сам видећи наше бедноје сада положеније и да нам се већ састајати недаду, напише мени једно писмо овога содержанија, и преда га једноме калугеру из Фенека, да ми донесе: