Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Ри

+

— 465 —

7. Јануара под стражом с набијеним пред моје очи пушкама отправе мене са старијим моим сином Алексиом у Грац, куда 22. приспем. На овај начин и све друге старешине по једног допрате до у Грац и, недозволивши ниједному са мном видити се, разсеју их по разним варошима Штајерске Ја са сином Алексиом останем у Грацу. Господара Младена пошаљу у Брук на Мури, Г. Јакова

у Цилу, Г. Симу у Марбург, мојего секретара Јаникија у Пао. Г. Луку у Јуденбург са јего секретаром Лазаром Теодоровичем, Паула Матеича у Леобу, Вула Илича у Штани.

Равно шчастије постигло јеи Г. Мштрополита Леон-' тија бити у Клагенфурту, гди је прилежно обучаво се у латинскому књижеству. ИМ тако сваки под смотром у својему новому месту пребиванија с печалију покритим лицем неизвестен каковч= јео судба дожидајет, ожидаваше известија от наши посланика из главне квартире. Перва писма примим от Јего Сијателства Господина Графа Неселроде препровожајема писмом Госп. нашего перваго посланика Арх. Филиповича из Беча 15:ог Марта, у коима смо сасвим о благонаклоности всемил. Монарха нашего уверени. От другаго нашего посланика Максима Јакшића друга писма от Јунија примим, кон равно Государеву благонаклоност ка нама повторгва. Ове веселе гласе објавим ја и другим нашим старешинама, коима сам могао.

Измежду овога времена Губернатор Штаезски принц (Г)о(гјенцолерн често је мени пошиљго полковника Левачича с позивањем, да се согласим и полпишем бити веран австрискому двору, и остати у земљи њиовој, уверавајући, да ће мене речениј двор титлом Књаза пожаловати, и мене са своим војскама у моје отечество повратити, Боснију и (Гјерцеговину под моје владаније дати, и да је кошуља ближа нежели хаљина и да Сербија нигда Росима подпасти неможе. Ла које му ја отговорим ово: „Господине! ако имате какова друга разговора са мном, изволите разговарати се, а о тому престаните ми више говорити.“ Но истиј полковник помоли потом једну велику (х)јартију златним слови написану и великим. печатом потверждену, питајући ме, имам ли ја овако от Росије. Ја сам отговорио, да и бољу имам, и све имам, што от Государја желим. На= посљедок сам гореаменоватиј ринц призове ме к себиу дом и по многим приватному разговору упита ме „кому сам ја цару веранг“ Ја показујући на орден отговорим; чији знак на себи носим, оному сам веран, и остајем до

Кивет Кара-Ђорђа 30