Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

: | ; ђ 3

пар пи то ви

Ма а а

стрију иле, и тако 24 Априла 1817 године пређе преко реке Прута на Котроманцу Липкеу Молдавију, где га са оне стране Пруга Руски Генерал Лини дочека, и одатле Кара-Ђорђе с њиме и са својим «екретаром Наумом Канаром у Јаш дође, и ту се боље са члановима комитета за углављено предузеће разговоре, уговоре, и подпишу. Ту проведе Кара-Борђе у Јашу 6 недеља дана, гди је поред тог очекивао да му и Младен дође; потом одеу Букурешт, и ту тако исто учини, и задржи се две недеље дана; но кд разуме, да се Младен још болестан налази, и да на пут још поћи не може; он онда пише у Хотин да му Кара Павле и Радован Н момци његови одма спреме се, и да му коња његовог у Земун доведу, и да се у Земуну јаве његовом буљукбаши Петру Јокићу Тополцу за даље упутство “) И тако Кара-Ђорђе по углављеном сојузу и плану, као и сви други чланови комитета сваки на свој крај и посо пође. Кара-Борђе из Букурешта са Канаром крене се преко Влашке, лође до аустријске границе, пређе у Оршаву испод Мехалије и одатле оде у Белу-Цркву. Ту руча, одмори се, и замоли Гошу Недељковића трговца, те га он сам на његовим колима до Дунава довезе -") А одатле га стражмештер Кордонски Панта Остојић из Нове-Паланке још са два Граничара на чамцу преко Дунава на српску страну близу Рама, лицем на Петров лан 1817 год. превезе.

Кара-Ђорђе на Петровдан 1817 године дође у Србију

Кара-Ђорђе како на своју милу српску земљу 29. јуна ногом ступи, искрсне пред њега Старовлашки Кнез Максим Рашковић из села Штиткова, којл је онда на Раму био скелеџија. Овде се Кара-Борђе нешто поразговара с' Кнезом, чинећи се као да се и не познају! Видећи то Кнез Максим који га је добро познас, и ако је се прерушио био и косу овранио; учинио се и он као да га не познаје, не јави му се; но доцније кад је дозно 34

#) Кара-Џавле п Радован по поруци Кара-Ђорђа преко Ердеља и Баната доведу Кара-Ђорђеве коње у Земун, но кад се јаву у Земуну Петру Јокићу, од кога равуму црни глас, да је Кара-Ђорђе у смедеревској нахији убијен; онп се ив Земуна жалостни врате натраг преко Темпшвара. где ту буду затворени, но

| кад онп кажу ла су они само као момци вршили заповест свога Господара, буду одма пуштени, и оду натраг пи Хотин.

##) (Ово ми је стари Тоша Недељковић сам о том причао, да је он КараЂорђа на својим колима до Дунава одњкевао, одакле га је Остојић стражмештер

' преко Дунава на чамцу превезао; овај је Тоша у Бедој-Црсви 1871 год. умро,

ја пма сада сина у Бечу трговца Васу Нелељковића. кН Н

“=

прилкајнрићео" пи „ и