Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 481 —

нија вери и отечесшва“, пиштољима, оделом са њега свученим, сатом, прстеном и неком другом поситницом. Те ствари Вуица од момка прими, брже напише писмо Милошу и по истом свом момку, убици Новаковићу, главу Кара-Ђорђеву и Наумову у зобницама тајно и најскорије напред у Београд Милошу пошље. Мало доцније за првим, крене се и Павле Сретеновић Лисовић са момцима, коме Вуица преда и оне ствари које су му доцније донете, као сабљу Кара-Ђорђеву и проче, стписмом на Милоша, у ком је описао извршено убиство Кара-Борђа с'назначењем свију ствари и новаца, које су се при КараЂорђу нашле, које то Павле Лисовић прими, у Беогрда однесе и преда Милошу.“) Прво погребење Кара-Ђорђева обезглављеног тела.

Да видимо даље шта је са телом Кара-Борђевим ура-· ђено: у јутру рано на светог Аранђела Гаврила 13. јула 817 год., кад Драгић Војкић својој колеби приђе, нађе у истој Кара-Ђорђа тело без главе, а ниже код поточића на извору и Наумово, и кад стане над Кара-Ђорђевим телом плакати, умучка га Милошев грозни извршиоц убиства Новаковић, претећи му да ће га одма убити ако само писне, или ако он то ма ком каже. Потом даље преповеда Драгић: „Заклао сам два јагњета за душу, и ту је тај убица крволочки момак доручковао, пио ракију, и после са главама и стварима отишао, а Господара Борђаи онога његовог момка Наума голе је наге, само у гаћама, крваве оставио, се је са њи поскидао и однео. А кад он оде, и главе њиове однесе, ја ископам гроб код једног Бреста (дрво) на сто корачаји од колебе доле код потока, поп их Јован опоји! (овај ће Јован бити из Буковика2) па прво сложим момка Наума, а пров њега Господара Ђорђа, мислећи да ће га кад гад ма ко од рода тражити, урежем крстић у онај Љрест,“) после две године Госпо-

+) Ове је све ствари, новце, пи сабљу Милош за себе вадржао, а од медаља Руски једну је Кара-Ђорђе дао одма Вуици, а друге медаље куд је Мплош

део не вна се. — Речену пак сабљу коју је Руски Цар Александар !. КараБорђу моклонио, Милош је такову код себе задржао. Но кад 1839 год. Милош суде из Србије протеран, однео је п ту сабљу са себом, коју доцније поклони

своме сину Књазу Михаилу, коју он преправи, и корице њене самим дијамантима украси; па кад је се, у богато његово од.:ло које је дијамантима тако урешено било облачио њу је пасао. Та сабља после смрти, Књаза Михаила 1874 године кажу да је од некуд дошла — у Бечки ферсацамт — заложницу — но | после 11 месеци почем није искупљена, продата је лицитандо, коју су неки

Бечки Чивути купили, а коме су је они препродали, Бог свети зна.

ж ~ : 2

~) Многи од народа долазе са својим болесницима сваког младог Петка га овај гроб, п место где је убијен Кара Ђорђе, као и у самој Тополи, на тим

местима моле се Богу, преноћивају, и кажу да се многи адрави п псцељенп кући враћају

У

„Живот Кара-Ђорђа