Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 482 —

дара су Борђа одавле извадили и пренели у Тополу, а оног момка Наума кости ту и данас леже.“““)

Крвава одсечена глава Кара-Ђорђева.

Како је Милош чуо од Анте Протића ка што је напред речено, да је Кара-Борђе дошао, онда пише Вуици по Павлу Сретеновићу Лисовићу 7. Јула, у ком му грозно заповеда, да ни часа не почаси, него да убије Кара-Ђорђа и да му главу у Београд пошље; назначивши му у писму и то, да ако он — Вуица — његову заповест одма не изврши, као што му се заповеда, да он шаље његове људе, који ће Кара-Борђа а и њега, Вуицу, убити. — И тако Павле Лисовић са момцима и кабадахијама Милошевим из Београда оде, и заустави се по датом му Мило= шевом упуству у Паланки; и сам писмо Вуици однесе, и пошто му таково преда, све му устмено искаже шта му Милош заповеда као и то, да он са пандуром његовим Николом Новаковићем убије Кара-Ђорђа. После тог Сретеновић позове Николу на страну, те и њему каже заповест од Милоша, па се онда врати у Паланку да исчекује извршење убиства!

#%) За овога Драгића Војкића из села Радовања прича се: „да је до тог грозног убиства бпо добар газда и поштен човек; но после те кгтастрофе, помру му еви домаћи, и он сам у кући остане, оспромаши и разбсле се где је више година боловао, п кога су носили у више Пркви и Манастира на опраштање, не би ли душу испустио, но он ппак живио је. Но кад Началник Омедеревеки Антоније Мајсторовић, биће 1845 год., добије од Министра внутр. дела Илије Гарашанина налог да се изнађе место, где је колеба Драгићева била, као место гле је убијен Кара-Ђорђе, као п место код Бреста гле је сарањен био, и да се иста крстовима обележе. Началник Мајсторовић изађе у срез Јасенички у село Радовање, где се сви стари људи а и многа светина ту с'бере; но нико немогне да покаже баш право место где је Кара'Борђе погинуо, п где је сарањен био. Но како је се још Драгаћ тад у животу врло болестан наодио, пошљу за њега, те га на воловским колима дотерају, п кад се овгј близу ирекучи светина поврви пред њега, п повиче, ето га! ето га! иде Драгић. И као дође не могавши сићи са кола, покаже место где је Кара-Ђорђе убијен, и место где је укопан био; п кад то одкопају, нађу заиста кости Наумове без главе, и таквог опет вакопају, почем се увере о истинитом казивању. Онда Драгић онако из кола болестан, од сабрате светине, попште опроштај, да би се сдушом растати могао. На то га бивши стари кмет Милија Н. из Селевца запита: „Драгићу јеси ли тп знао да ће убити Господара Ђорђа, или да га ниси и ти сам убио, кад се тодико мучиш2“ Одговори Драгић: „Нисам браћо, Бог и моја душа, ни једно ни друго Осим што је на мојој земљи било, па ме може бити за то Бог кавни. И тако га Милија три пут запита, И он заклетвом три пут одговори да није, нити је напред шта, за ото знао. Онда Милије рече: „Е, Драгићу, ако ниси внао, да ће Господара Ђорђа убити, или ако га ти ниси убио, да ти је Богом просто, п да те Бог прими и'узме ти душу; а ако истину не говопиш, да Бог да се много мучио, п сдушом не растао. И тако светинате Милијпне речи по трипут изговори, п рекну амин! Драгића одатле повезу на колима кући његовој, но.тек што је се од тог места одмакао, дотрче и јаве да Драгић умре у козима. И онда. народ рече, Бог да му душу прости. — После на тим местима где је Кгра-Ђорђе- убијен, п са Наумом укопан бпо, по један дебео растов крст народ укопа.