Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 484 —

татарину пошљу у Стамбол Падиши“) Од који буде глава Кара-Ђорђева стављена на излог пред вратима Серајнља, палате — султанове, са натписом: „Глава знамеништог вође српски хајдука, који се звао Кара-Ђорђе!“ После 7 дана, узму Турци те обе главе оставе у свој музеј знатности, где су се до пре неколико година у музеју турском у Цариграду нелазиле; но кажу да су их одатле неки Грци украли, и да се сада у грчком Атинском музеју налазе.

По истом том Татарину који је олнео главу КараЂорђеву у Стамбоол 18. Јула 1817 год. Милош напише писмо, и пошље српским посланицима, који су се код турске порте у Цариграду налазили, Кнезу Милосаву и Ристи, у ком између осталог овако каже: „Судбина Божија довела је овде к нама опет губитеља рода српскога Кара-Ђорђа — спротињски плач и сузе уватише га и удише, и главу му с" једним његовим другом — у Београд мени послаше, које ето са согласијем честитог везара шиљу с“ обе одерате у Шариград. Зато вам препоручујем У овом мом шисму — да устанете што боље можеше и да узмете себи слободу, силу и дрзновеније код Порше за народ што је пошребно просиши, зашто у садањем овом сретњем случају имамо чајбољу прилику просшти.“““)

Кад је Кара- Ђорђе мучки убијен, и у Русији се чуло, ево како су Руси у једној песми која је у Кшшињеву растурена била оплакивали.

14. Пјесн погибшаго сербекога верховнаго вождја Георгија Петровича Чернаго.

На гелосђ: „Џошоал теба стралуло.“

Скогљ труд мопи велики | Модли васђ т лБко тружд: а Ђ, От у сердм что несђ, | Нев цада сесла и чадљђ; Такљ злозћи, кучи толики | Св непрмателемљ страж Ас, Позабмли трудђ моћ вестђ. | УКди за ревности пагродђ.

=) Одерату главу — дубању Кара-ЂБорђеву и Наума Канара, Џеја ћурчија закопао је Тајно ноћу уза сами зид Београдске велике цркве, надомак врата, са источне странс. Но кад је доцније Београдска црква 1837 год. разваљивата да се нова зида, по казичању Пеје Ћурчије, нађене су обе, које буду пскопште, и Кара-Ђорђеву главу познавши по јелном зубу који му је фалпо, Књагиња Љубица заповеди те се Кара-Ђорђева глава пренесе у Тополу и код њогове цркве,

коју је он сазидао, споља више самог олтара до црквеног зида у гробницу његове ћери Полексије укопа. Јер кажу није смела да гробницу ЛЉара-Ђорђеву опет одкопава и са тезом је сојузи; бојећи се да се њеној деци или њојзи каква несрећа ве догоди. —- А Наумову главу доцније опет код Београдске цркве на оном месту где је и пре била закопају. |

““) Преодница свеопште Историје света од профосора Исид. Стојановића стр. 189.

ада ураре:

У аи вија

а Ј Ура

Боее

=.

Зар а а