Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 485 —

Обратиси вел вселена Пустђ би лучше непрјигелђ Правоту зрђађ спо, рахђ мси пулс пизложид, Что то лира умилена О Боже, праведнни создателњ, Воспћзаетђ скорбђ моло Тогда бн 4 спокоенђ билљ!“) Ах, отечество лобезпо! Но кђ несчатпо моему

4 кљ тебћ призержељ бвлљ, Простотоћ обшибса, в' другђ Длл тесла мна се полезно, Два кљ отечеству својему. Смергђ ог очизни получилљ. ВЂрини патрртизма духљђ Неужели дла того вамђ Не гадђћалсл во вЂки

Вђрнс правд но служилћ, Прахљ тон смертђ поносну нестб; жЖеертвул семеПство, самђ Ктобђ полумалђ, чтобљ человћки Смертђ за правду позучилљ. Могли датђ такупо местљ!

Е тако је грозно Србине и народе српски, у крилу твом живот окончао велики онај Муж, који ти је данашњу срећу основао. Он је тебе из четир стотине-петнаестогодишњег вечног ропства турског избавио, и 10 пуни година снажно бранио и чувао, од небројени хиљада варвара докле је год мало снаге и силе имао, и докле није сасвим смалаксао и моћ посве изгубио, и тако морао подлећи силном десеторугобом непријатељу. — И удалити се, удалити се само за време оставити те. — Но, и удаљен од тебе, роде српски, он јео теби дању и ноћу мислио, 0 теби старо се и за твоју слободу, за твоју срећу радио; и кад је спреман и готов био, да те конечно од варварства ослободи, дође у твоје крило, у твоја недра, да те спасе, и шта» ах! ах/ тужан/ нађе грозну смрт! — од кога од Србина2! — Ти њега не сачувар не сачува цигло ни за десет дана од једног његовог Злотвора Милоша грамзећег да "над тобом самовластно господари! — Но ти народе ниси крив. Јер ниси знао, да је твој љубљени Господар Ђорђе у твоја недра, недра мајке Србије дошо. Но крив је мучки убица! убица Милош! који преваром Господара и свога добротвора, који га је из голотиње и туђег слугеим говедара, за војводу узвисио, одео га у сребро и злато, и обогатио; лукаво дозва и тајно мучки-уби! уби! за докопати се само првенства власти. — Уби, и на крваву столицу свога избавитеља, свога кума и Вожда седе! А овамо врли и драги Србине у горњем писму свом баца љагу на народ! да га је народ убиог може ли што неправедније и може ли што непоштеније, и грешније бити» него каљати, један народ, народ српски; који јеу том Злоковарном грозном делу, чист и невин. Чистији од сваког злата и драгог камена, а чистлији и од саме [осе мајске.

“) Извађена из Гласника ТУ. са стр. 154, 155.