Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 486 —

Па кад је властољубиви Милош оваку најчистију крв Србина пролио, и на народ љагу бацо да је он ту грозоту учинио ! — зар да се не гнушава Србин, и не Србин оваке грозоте2 Зар да не презире властољубље Милоша, који најдобродјетелнгјега човека Кара-Ђерђа уби, ког је сама промисао Бога за избављење рода српског Српству дала. Зар има Србина да не тужи за таким добродјетељем, за ким сам дух — гени човечанства жали. Зар да не тужи Србин за оним човеком ког је народ себи за Вожда и Владара свог изабрао, и ког је дух: за вишим тежио да сво Српство од турског јарма ослободи, па као што је сам говорио да иде кући да своје земљодељске послове врши, да оре и копа, и да буде грађанин, пријагељ и отац Срба. Зар да не туже заоставши синови и унуци за таковим Владаром, коме није ни један раван био. Он је био пријатељ Срба и са добродетељи обдарен да с народом Влада, притјажавао је мудрост и свако отечествољубје грађанина. Као Владар познавао је земљу, као судац правду, као Војсковођа вештине војничке, као отац љубио је Србе, као мудар природу, и његове најразумније савете и разсуђења из ње је црпио. Зна се да кад је се он, као да је од Бога послат, међу Србима појавио, да је слобода Србији синула. Зна се да је он више љубовију Срба него подчињеношћу поносан био. Зна се да је он живот Срба као од вишњег Бога њему поверену светињу сматрао почитовао и уважавао. Вјечна остаће слава његова у свим срцима Срба, и у свима народима живиће име Кара-Ђорђа. Кара-Борђа име нека је прва реч коју српска мати своје дете одпочне учити

да говори. Карг- Борђево име нека очеви спомињу, кад децу.

своју к изображењу душе, и младиће у добродјетели облагорођавају и упућују. На Кара-Борђа нека се сваки Србин сети и погледа, кад га отечество на услугу позивало буде. Свето нека буде име Кара-Ђорђево нашима унуцима и праунуцима во веки векова. И кад не би било Српства да име Кара-Борђево спомиње, други би народи спомињали, и помињаће, да је био Кара-Ђорђе Велики Владар, добар отац, пријатељ и избавитељ свога народа.

Тако кад видимо, да је Милош Обреновић најдобродетелнијег Србина Кара-Ђорђа, који избави српски народ из 415-то годишњег турског робства, срце ударцом сикире преломио. Сад да видимо како је Милош за таково крвно дело, ког подобног у целој Историји света нема, за убиство Кара-Борђа свог добротвора и кума, и пријагеља, оца и Владара народњег, он сам са његовим извршиоцима убиства“

и =