Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 488 —

Љубици, и каже јој за страхоту виђену, и чувену! Она га стане тешити и мирити, иу прочем рекне му: „јесам ла ти сама више пута говорила да Господара Ђорђа пренесеш у Тополу, па зашто ме, за Бога, не послута 2" Милош јој одговори: „Ја би тшо учинио али бојим се да се народ непокупи и не побуни.“ — Госпођа Љубица: „Све то лако може бити да нико и не зна, само ако ти хоћеш“ Додавши: „Ако ми ти дозволиш ја ћу то учинити тако, да нико не знаг Ја ћу га ноћу дати да се ископа, у Тололу пренесе и сарани. — Милош јој одобри! “)

Друго погребење Кара-Ђорђа.

Госпођа ЈБубица, жена Милошева, нађе једног сељака имено Милосава Н. из села Грбица Крагујевачке нахије са воловским колима, па пошто му озбиљно закаже, да се главом својом не шали и да ником не казује, а то исто поручи и Драгићу Војкићу по истом сељаку, и пошље га у Јасеницу Смедеревску у село Радовање, те отиде и са Драгићем ископају тело Кара-Ђорђево, које није ни почело било да труне. Па начине те ноћи један прост сандук, од дасака, у исти сложе га, на кола натоваре и одозго сеном добро сандук обложе и покрију, тако, да нико знати није могао шта се у колима налази; и тако га тај Грбичанин у вече у Крагујевац дотера, и јави се Госпођи Љубици, која тело Кара-Ђорђево чрез њеног момка Марка Јагњилца у свој подрум малог коначића код великог Дуда смести, а чрез свог онда бившег домоводитеља Ранка Матеића Тополца дала је раније потајно начинити један сандук у који каже, да, Марко, Кара- Борђево тело смести: но како је сандук кратак само од једног фата као за обичне људе био, и Јагњилац не могне га у исти сандук сложити, па узме сикиру те му обе ноге шспод колена у цевима пребије, и онда га у сандук згњечи и положи.““) А, после тог Госпођа Љубица даде Ранку Матеићу покров, свећу и воштаницу, који сиђе у подрум те га покровом покрије и свећу запали, те је сву ноћ до пред зору горела, после ог Ранко Матеић, по наредби Госпође ЈЉубице, изнесе у

“) О овом догађају причала је све Госпођа „Љубица. би, Советнику Ранку Матеићу Тополцу, који је он многим о том проповедао, пи одавде настају даље сви случајеви који су се збивали, о премештају тела Кара-Ђорђевог у Тополеку цркву Рождества Свете Богородице — вел. Тоспође; који је он готов свега очевидац био.

+ Причао ми је покојни саветник Ранко Матеић, као п за све друго —

да је се исти Марко Јагњилац подрумџија Милошев сутра лан агрануо— полудпо п да су га везана кући у Јагњило одвели, гди је наскоро п умро. КНИН