Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МЕ Ма ДИ а

и у њиме ослобођеној Србији и велики реформатор! Установио је „Народни Совет“, и министарства са пет министера, које су попечитељима звали, као: министра војеног, внутрењег, правде, просвете и црквени дела пи финансије, но ти сви министри имали су средоточије у Совету, гди "је се у опште на предлог дотичног попечитеља ствар гласала и решавала. Установио је велики „Народни Суд.“ Поделио је Србију на нахије (округ), а ове на хнежине (срезове, а ове на обштине. Завео је свуд по земљи окружне и обштинске судове, окружне, среске и обштшинске власти, војене особено, који нису утицали на друге речене власти. Установио је по свој Србији школе, а у Београду велику школу осим две мање, за образовање млади Српчића, коме је наука жељна, особито на срцу лежала. Подизао јеин оправљао друве пи манастире, п са уредбама и звонима снабдевао их, која су у Београдском Граду ливена. Завео је у Бе. градском Граду шополивницу, тде је више пољски топова и ђулади излио. Новце је сребрне и бакарне ковао.“) Подигао је шворнице — фабрике — барушне, и магацине за чување барута Отворио је рудокопње, из који је вадио гвожђе, бакар, сребро и олово; од чега је лио ђулад, куршуме и топове за рат. Призивао је и примао научене људе са стране. Уредио ђумруке, и издао уредбе о наплаћивању ђумрукџине и скеларине; ступио . са Аустријом и Влашком у споразум за извоз, и увоз промета, и подиго трговину, и тим увећао приход за народну касу; за саобраћај по свој земљи установио је главне, споредне и ратне поште. Таксиро је новац који је у земљу уношен. Издго је уредбу да не могу страни поданици непокретна добра у Србији куповати. И многе "друге уредбе и уређења до најмање ситнице издао је. Подигао је свуд по земљи магацине ш напунио их с раном, за рану војске и у случају глади у земљи. Установио је још од почетка 1804 год. те је се народна скупштина сваке године о малом Божићу — 1-га Јануара месеца скупљала, на којој су рачуни потрошка народног новца прегледани, о раду војевања и поступању народни старешина са народом дават рачун, разлози, и одговорност, и на којој су закључења, за текућу годину шта се радити има, чињена. |ако исто на тој скупштини издавате су уредбе и наређења за народ полезна; и дзанек и други издатци потребни на народ разрезиват је. И поред тога, искоренио је разбојничества и поквареност заос-

#) Гласник ШП], стр. 182.