Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 506 —

тавшу од Турака; и подигао безбедност и морал у земљи; и из мртво: сна пробудио и оживио Србина, и дао му моћ, дух храбрости, Понос, поштење и благостање. Није ли т) велики човек што беше КАРА-ЂБОРБЕ, чије име остаје вечито код Срба свето, славно и оној аи код повестнице светске! |

Поред тога, био је Кара- Ђорђе у Србији и организатор српске војске, која се састојала из пешака, топџија и коњице; а имао је људе обучене и за прављење шанчева. Војска је у војеној вештини, прво по густријском а доцније по руском начину вечбана, у које је владао и добар ред и ди.циплина. Он ју је дао поделити на чете, баталионе, и већа војена тела, на среске и окружне војске. Четама су управљали капетани; баталијонима као среској војски, среске млађе војводе; окружном војском старије окружне војводе, које су све те старешине како грађанске тако и војене, бирате из истог округа народсм, и Кара- Борђе их је презнавао и потврђивао, и такови као познати наролу тог округа људи управљалису и војску водили; и кад је који сд ти војвода, као добар и јуначан вођа умро или погивуо у рагу, народ је бирао себи за вођу његово: брата или сина, или је такове сам Кара-Борђе постављао, и оживљавао име јунака, који је био страшило Турака, да се опет 10 име чује. Кго што је на Бушино место у Смедереву постављен био за војводу његов брат Вуица, на Јанка Катића његов брат Никола, на Милића Кедића његов син Димитрије, на Милоша Поцерца његов брат Јанко, на Милана Обреновића његов по мајки брат Милош, на Анте Богићевића његов син Боја и т.д. А при спојавању војске из два или више округа уједно-у већа тела, знале су се, или су нарочито од Вожда постављате главне војводе. А над свом војском у Србији заповедао је сам вожд Кара-Ђорђе.

Кад је Кара-Борђе 24. Јануара 1804 године устао на Турке, имао је само 1 4 оружана момка, трећег дана имао је 9, седмог 300, а десетог дана искупио је око себе 2.000 људи; а доцније од 600.000 житеља. живећи онда у Србији,“) имао је војску кад мању кад већу и до 68—70.000 добро оружани Срба. У почетку устанка правио је од луба и мерица добоше, није имао ни џебане камо ли топова, па је од трешњевог дрвета начинио неколико топова и гвозденим их карикама оковао, и из њи Турке био, управо их плашио! а доцније у 1813 години имао је седам градова

“) Мемоари Проте Ненадовића стр. 229 и 8383.

У # па лака