Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РО

камени и 40 шанчева, земљани тврђава са 600 градски и 130 пољски топова, са многом бојевом муницијом, које је, прве све а последње већу част са својим народом од Турака отео, а нешто и сам поградио и топове у Београдском граду излио.

Врховни вожд народа сршског, велики Кара-Борђе био је особито неко појављење, један чре:вичајни човек, како у величини тела, превеликој снаги, и јунаштву, тако и у душевној величини. Он је био диван и узоран! Какав само човек бити може! Није то сваком дато! Надмашавао је у опште у врлинама најславније велике љуле свију векова до тога доба, и имао је све врлине које само смртан имати може. Он је био у свему само себи раван! Ког смрткиња, бесмртника роди! Највећи и најталентнији војвода овога века Наполеон !., ком ни Велики Карло, Блихер, Велингтон, Суваров, Шварценберг и Кутузов не беху равни, и који све европске крунисане главе и Војсковође презираше, само је дао почаст Кара-Ђорђу, ког је за себи равна сматрао. Јер знао је, да је се Кара- Борђе са два пиштоља за појаом и дугом пушком у руци са своја четири момка — чобанина — прогиву силног " победонсног Султан«, који господароваше у три части света: Европи, Азији и жаркој Африки подигао, и који немаше ни пушака, топова, џебане „и новаца, и 10 година победоносно бојак бијаше. Редак је у вековима такови појав човека! м ако би се сравнила оба карактера, Неполеон и Кара-Ђорђе, ту бледи слика првога. Јер први ишо је као велики Војвода са великом војском и са свом војеном спремом да осваја и подчињава себи луђе Не А други ишао је са сиротим Србима без икакове војене опреме и новаца, ослобођаво, и ослободијо из под 415-то годишње турске тиранске подчињености свој народ, своју браћу Србе. И није тражио, да кад народ ослободи да се на престо српски попне, да њиме влада; и сиротињски новац себи као Владар згрће; као што је сам народу на скупштини 1811 године кад му је народ нудио годишњу плату; одказо преко; да не прима! И да ће он доста бити награђен, ако му Бог да, да народ Српски од Гурака сав ослободи, па да иде кући у Тополу да своје домаће селске послове ради!

Но како му драго, оба ова велика Генија била су чрезвичајна, која само векови Бог зна дгти могу» Наполеон |. био је за сав свет/ А Кара-Ђорђе за свој народ. Оба су била чрезвичајна духа војничка, онај у свету изо-