Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 508 браженом, а овај у тако званом природном суровом свету. Оба су сувременика, и једнаком сулбом прапена; скоро у једној години рођена, оба прво незнатна, скоро у једно време војеној служби посвећена, и у једној 1804 години до највише точке владалачке своје висине доспела, и то до године 1813 задржала се; и један другом на пропаст радећи оставила су оба у тој једној години земљу њима подчињену; и оба су се по други пут у исту повратила, и по сујетном покушању пропаст своју нашла! Да је судбина у години 1804 у време развијања њиова ова два редка и чрезвичајна војена талента једнот другоме приближила, које европска и руска дипломапија заиста није желила, и Порту је са озбиљном обазрителношћу под 3/15 „фебруаром 1306 године на те внимателном учинила, који зна, какови би данас изгледи Србије били, како би вопрос Восточни стајао, и куд би се сав свет европски окренуог

Но при свем том да Милош није убио Кара-Ђорђа, из чијег пепела и дигла је се само Србија, како је он учинио договор са врло важним вођама свију хришћанских народа у Турском Царству и ступио у савез са Румунима Бугарима и Грцима, а подпомогнут и Русијом да се у једанпут за ослобођење своје противу Гурака полигну. Не би више стењало Хришћанство под Турским јармом. Српство би се ујединило, и не би данас било турске владавине у Европи. Пао би полумесец, и сијао би златан крст-на-еветој Цркви Аја-Софији у Цариграду.

Велики Кара-Борђе најдостојнији Србин међу свима Србима од како је Српства, и најдобродјетелнији човек, какав је и кад живио на овом свету, мораде на последку подлећи и оставити своју њиме ослобођену Србију, хргм Србства, мораде оставита по закључењу свог можног савезника и народа србског пријгтеља, Цара Руског, а душманина Цара Турског! Мораде баш тако» — Као што силни и велики Наполеон |., који грдну велику војску Имађаше, по закључењу Езропски Владара, мораде оставити Француску, и стићи из своје земље; баш тако, као и Кара-Борђе Србију! Оба велика, оба славна, и оба за свој народ дична мужа, готово их у једно исто време постиже и једна судбина! „Сила Бога не моли! — Вели народна пословица. И ако су они, надмоћијем велесила, морали своју земљу оставити, ипак, никад не могу смањити се њихове врлине и величине због те пропасти, које су бити морале. — Ако би им се баш то узело за њихове мане, то оне топе се у њиховим врлинама и величинама! Ако су