Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 509 —

и пали! они су засновали и поставил јак и чврст темељ за развиће и слободу свог народа и отачбине. МИ «ко им судбина стаде на пут, те не довршише своје Сезсамртно : дело, и морадоше оставити своју земљу и свој народ, де-

сет и више пута јачом силом натерати. Али та сила не би | у стању, да распаљени жар иљубав народа спрема својој | отачбини и слободи угаси: Вели народна пословица: „/7ри| тшиснуто јаче шо назише скаче!“ На темељу ког Наполеон

| [. Французима постави, диже се Франпуска у сјај која | _целом свету и данас сјаје! На темељу ког Кара-Борђе за | народ српски Србију основа, и подиже храм Србије, улиу | народ моћ, љубав Србији, жар, веру, слогу и слоболу. Па сила тирана, ако и поплави 1818. године опет Србију; немаде силе да то све разори! У срцу Срба остаде вера, остаде љубав, остаде жар, остаде слога, остаде моћ за

; _ своју слободу; не угаси је Турчи:!

Диже се опет по други пут народ српски под њего| вим војводом Хаџи-Проданом 1814 године, да слресе са Е себе турску несносну грозну поплаву, па ако такову и не-

стресе, — не даде Милош — ваљда је тако зла судбина хтелаг Ипак осташе код народа речене лобродјетељи, остаде жар за своју слободу; па и сама сабља и коље СулејманПашино немаде силе, да из срца Срба жар љубави за слободом истисне и угаси! Пробуђени Кара-Борђем дух у народу, показаше, Срби, како се за слободу и отаџбину и на мукама на кољу умире!

Па и по трећи пут, диже се народ под војводом Арсенијом Ломом 1815 године, и Милош Обреновић га сад превати и пође с народом и опет народ под Турке после _тромесечног устанка, у првобитно «тање под турску власт подчини. Но у трећи пут народу нешто Бог поможе вели народ, да: „У трипут Бог помаже! - Подуну Север Букурештским миром, и олпоче растурати Азиску тмину, која је Србију била обузела, и Србима се поче српски храм — зидати на темељу ког је Кара-Ђорће за Српство основао; и помоћу своје браће Руса, који су их 1812 године -8 точком букурештског трактата као сојузници за спас Русије морали привремено на жертву душману принети. Сад мало помало, баш на оснсву тог трактата почеше Руси, поче достојан син Цара Александра 1. Цар Никола, на темељу, ког је Кара-ЂБорђе Србији положио и крвљу га својом загопио, храм Србије, Србима, крвљу и пепелом га великог Кара-Ђорђа озидо, утврђивати и красити, који је тек 1820 године довршен, и Србија полунеза-