Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 510 —

висна буде; који се храм Србији забласта, а и данас независној Краљевини Српској блиста!

И тако Руси, кои су Србију букурештским миром за свој опстанак жертвовзли, избавише испод турског господ-

ства, и то само на темељу ослобођења Кара-Ђорђем иу.

оним границама докле је неумрли Вожд Кара-Ђорђе са својим јуначким Србима допро. Али Ђорђа не би међ живима; да види како му народ српски ужива плод труда

његови! Њега беше, за влашћу грабљива, Милошева рука

у зору 13. Јула 1817 године уморила!

У овом нацрту Кара- Борђевог карактера и живота, и други — није се ишло ла ко кога низи; нити КараЂорђа виси, и велича. Он је сам себе над висом узвисио, увеличо и обезсмертио. Само слабомоћна рука пише оно,

што дела говоре. И онај који ово чита, ко је да је, ако.

је само поштен човек, мора поштовати добродјетељи. и велика дела, великомученика ВЕЛИКОГ КАРА-ЂОРЂА.

А да је све овако и оваки ВЕЛИКИ КАРА-ЂБОРЂЕ био тврду његова дела! Тврди и славни пјесник Чубра Чојковић у Србијанки части П. стр. 31 у његовој песми и овако о Кара-Борђу каже:

Поглед му је казањ ил награда

Те свуд точвим Ввидна му биаху,

Рисчма би кротко надумјев о,

„Еваки је прериједки Ђорђе + 572 - 5 а: 5 2 | Свуд и свагда У приликам“ | сваким

Удивљаво и отваро пута

КУ“ нашествију честитосги Срба; Кад у Сабор или на палађур Долазпо, све 6' забљешто видом, Ванју диван, ко беземртна храме, А груди му мужомоћјем брече, Сав би сајам уњгас заблењао И безвластна, но свим; страшноважна; Та чисто му отличив неко, И велебност равастирас' јавма, Ка'но муње кроз облаке мрачне;

Ал у дјелу предољењо вјерно, Ткол би ваког' невојлео Вожда,

Ил' што худно њему помислио!

Ким“ природа себ' је превазишла, И Тамприс прос завјат га слаб је Прем надијевос и с Музама самим; При њем... Србу чезну Полубози Троја л' паде, да поникне Рома, Отплативша на срамоту зајме, И да негда, све бит у времену.“,

0 прозиву ' Црни-Ђорђе, или Кара=Ђорђе. Како је Кара-Ђорђе, прозват „Црни“-Ђорђе; те и

Турци на језику своме протолкујуг „Кара“ што и Црни. Свашта се о томе говорило и нагађалог Али Сима Милутиновић Сарајлија у Србијанки части П. од стране 23—96.

овако говори:

ИУ 2257 не 2 ~