Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I
— 510 —
висна буде; који се храм Србији забласта, а и данас независној Краљевини Српској блиста!
И тако Руси, кои су Србију букурештским миром за свој опстанак жертвовзли, избавише испод турског господ-
ства, и то само на темељу ослобођења Кара-Ђорђем иу.
оним границама докле је неумрли Вожд Кара-Ђорђе са својим јуначким Србима допро. Али Ђорђа не би међ живима; да види како му народ српски ужива плод труда
његови! Њега беше, за влашћу грабљива, Милошева рука
у зору 13. Јула 1817 године уморила!
У овом нацрту Кара- Борђевог карактера и живота, и други — није се ишло ла ко кога низи; нити КараЂорђа виси, и велича. Он је сам себе над висом узвисио, увеличо и обезсмертио. Само слабомоћна рука пише оно,
што дела говоре. И онај који ово чита, ко је да је, ако.
је само поштен човек, мора поштовати добродјетељи. и велика дела, великомученика ВЕЛИКОГ КАРА-ЂОРЂА.
А да је све овако и оваки ВЕЛИКИ КАРА-ЂБОРЂЕ био тврду његова дела! Тврди и славни пјесник Чубра Чојковић у Србијанки части П. стр. 31 у његовој песми и овако о Кара-Борђу каже:
Поглед му је казањ ил награда
Те свуд точвим Ввидна му биаху,
Рисчма би кротко надумјев о,
„Еваки је прериједки Ђорђе + 572 - 5 а: 5 2 | Свуд и свагда У приликам“ | сваким
Удивљаво и отваро пута
КУ“ нашествију честитосги Срба; Кад у Сабор или на палађур Долазпо, све 6' забљешто видом, Ванју диван, ко беземртна храме, А груди му мужомоћјем брече, Сав би сајам уњгас заблењао И безвластна, но свим; страшноважна; Та чисто му отличив неко, И велебност равастирас' јавма, Ка'но муње кроз облаке мрачне;
Ал у дјелу предољењо вјерно, Ткол би ваког' невојлео Вожда,
Ил' што худно њему помислио!
Ким“ природа себ' је превазишла, И Тамприс прос завјат га слаб је Прем надијевос и с Музама самим; При њем... Србу чезну Полубози Троја л' паде, да поникне Рома, Отплативша на срамоту зајме, И да негда, све бит у времену.“,
0 прозиву ' Црни-Ђорђе, или Кара=Ђорђе. Како је Кара-Ђорђе, прозват „Црни“-Ђорђе; те и
Турци на језику своме протолкујуг „Кара“ што и Црни. Свашта се о томе говорило и нагађалог Али Сима Милутиновић Сарајлија у Србијанки части П. од стране 23—96.
овако говори:
ИУ 2257 не 2 ~