Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 515 —

· ступника од најбољи, најпоштенији и најправеднији људи у свом округу, који да се на истом сабору народу јавно закуне, да ће народ сав, а нарочито тог округа заступати, да му се право од власти суди; да му се никакова неправда ни од власти, ни војвода, и ни од кога не чини, у сваком погледу, и од свакога, и датакове народом изабране заступнике Синоџије у манастир Вољавчу у Синод "пошљу. М тако народ из 12 онда бивши округа избере себи по једног советника под називом кнезаи пошље га у Вољавчу у Синод,“) Који се прво тад 15 Августа 1805. године Синод и отвори у манастиру Вољавчи; доцније се премести у манастир Боговађу; одатле пошто се у јесен 14. новембра 1805. године и Смедерево узме, у Смедерево премештен буде Тог Синода председник био је сам Кара-Борђе, и у ист) време вожд народа српског.“) И за то време до 20. декембра 1807. године Влада у Србији била је: „Пародно — заступническа — изборна или управо републиканска“, а Кара- Ђорђе као избрани од целог народа бко је президент засљупничества и. врховни вожд народа српског.

А, кад и Београд од Гурака 30. новембра 1806 год. на Свет. Андреју Срби отму, -0 Декембра 1807 год. на скупштини у Смедереву реше; да се совет у Београд премести, где одма на концу истог месеца и премештен буде; ту на истој скупштини и нов устав за Србију начине. На основу ког сасвим се уреди српско правленије сходно устројству други држава, мислећи да ће боље одговарати потреби земље тог доба. Но тим устројењем баш је промашена корист земље. Јер тим уставом дођу великаши и попуне места советска, које народ такове бирао није. И онда постане у земљи „влада властничка“, састављена од великаша; јер тај савет, сад мање је зависио од народа па и од самог вожда српског. Јер сваки од советника имао је у својим п,еделиама и окрузима власг, где је се до: ађало, да су они и појединце налоге истима одпуштали, држећи себе да су они и советници н" главни команданти своји нахија, одакле су се и неспоразуми порађали. Зато на скупштини у Београду држатој 14 декембра месеца 1808 год. доведу то у свој ред, да се само у име дравител= ственог совеша ш врховног вожда властима налози одпу-

%) Види мемоаре Проте М. Ненадовића о устројењу савета стр. 140, 189, 164. 195 и 197.

+, Био је председник совета прво Прота Ненадовић, а после њега Младен Миловановић, и после овог Јаков Ненатовић, но сви ови само у одсуству КараЂорђа председавали су К. Н.Н.

33"