Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ПР НННЕН

ННННЦШНЕ

земни те крви те ни ита трње

ду ритма 7

— 522 —

Пандирало, Младеновац, Блато, Црквенац, Жљебина, Причељ, Коренатац, Шљива, Иванова Ливада, Писана Буква, Расовати Камен, Кадибогаз, Китка, Тресак, Суви Кладенац, Оштричевица, Шашка и Затворена Пољана. И на последку у округу Црноречком: Вршка Чука, Рајков Суват, Дугачки Рт, Тупањ „на сувој међи не дошав до Тимока; али после ове страже граница слазила је у Тимок испод села Вражогрнца, и левом страном Тимока до у само Дунаво.

Ово су пограничне точке биле које су у обште Србију од Турске Царевине до 1876 год. одељавале: а од ове године од после српско турског рата српске су границе само на југу раширене и заузимају нешто већи простор него што је бесмртни Кара- Ђорђе са својим јуначким Србима од 1804—1813 год. завојево био, и које је требало да је на основу Букурештског мира 8 точке од 1812 год. при самом међашењу Србије 1831 и 1834 год. под Србију дошло. А најуго западу преко и изнад Дрине остале су и данас границе Србије.