Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

„ = о У + 2.

+-— 28 —

ским Новинама“. Наћићете једну у „Примјери Појетски Састава“. +) „Туга за Завичајем из Швајцарске“. У Летописима Матице Србске; и у Летопису 8 за 1827 год. наћиће те три његове песме, =“) од који у једноји опева свога полубрата. — „Опјевка. Младог Србског Племића Симе Алексића ·Ненадовића“, друга „дапјевка Купиновке“, трећа „Полубратка“. Наћиће те и у његовој „Пјеванији Црногорској и Херцеговачкој“ 1887. печатаној неколико његови производни дивотни песама, и између који на стр. 96 тој књиге, упрози и дивни „Сан на Божић“. (Алегорија т. е. примјена.) И тако има ји много свукуд разсејани и печатани.

Како је Сима у 17—19. години младости своје још писаром кад је у Совјету 1808 год. за Кара-Ђорђа био, одпочео певати, он је по запису његовом који је после смрти његове нађен, спево само у својим младим годинама преко 60 дивни песама, но од ти многе су пропале, само су њи 20 сачувате и после смрти његове печатате. +“) Штета што се све Опмине песме не приберу и у једно не печатају.

Сима је неуморими књижевни раденик од своје ране младости до своје смрти био. Он је пред своју смрт од неког незнаног времена спјевао два важна дјела, једно „Трагедија великог Кара-Ђорђа,“ а друго „Оџаклија, Зубанова“. — Но смрт уграби, те обе његове творевине остадоше у рукопису недовршене. Причалами је пок. госп. Маца његова супруга да јој је сам Сима казиво да му је та Трагедија Кара-Ђорђева најумније од свију његови умотворина. Сам говорио је, она ће сјајом својим над сијати све до тадашње умотворине његове, а и Србијанку. Говорио је, онаће над светлити све његове спјеве! —

Причала ми је г. Маца да је та трагедија неоценимо и дивотно спјевно дело! И да је само мали закључак остао не довршен, само за једно два листа као што јој је и сам Сима казиво, и као што га и она оцењује. Пред смрт говорјо је Сима и жалио је на ту Зубанову Оџаклију, гди га је она задржала, те ту Трагедију раније није докончо.

Кад је био на умору биле су му последње речи, које је изговорио г. Маци: „Помажи сиротињу. — Воспитај ми Драгашу. — И Пантелић Трагедију моћиће довр...и!,“ —

Ту Трагедју г. Маца ми је до звезда хвалила ! Она каже да је дивотна тако, да се човек њеној дивоти надивити неможе! Тамниће каже Србјанка

#) Види од стр. 57. ##) Види од стр. 68—72. ж##) Види летопис Срб. 1864 књ. 108 и 109,