Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

~

-3—- 83. -=-

Кад Срби освоје Београд 1806. и Град заувму с војском, Милисав тад дође у Београд са својом женом и одпочне на Зереку у Београду саџиски ванат радити. Но кад се и Совет у Београд 1807 из Смедерева премести, Милисав чује да правителство тражи каквог човека, који ће им умети топове саљевати. Џа у Милисаву зачне се мисао и поуздање да ће он сам тим користити Србију. Па у кући Турској, у којој је седио, прибави за свој новац метала, и само сам са својом женом као самоук излије један шестофунтови пољски топ, некако га са простим справама проврти и оструже, лафет начини, окује га, и кад у свему готов буде, он са својом женом узме исти и од његове куће одвуче га пред Совет; Советницима га покаже и подарига у народну ползу.

Кара-Ђорђе и Советници задиве се тој самоучкој изради, и зафале му за његову израду и родољубивом поклону.

Па како је Кара-Ђорђе п Совет закључио био са Русима сајув ва заједничко ратовање противу Турака, и молио, да му се између прочега пошљу и топољеје за ливење топова, почем у Београдском и у Смедеревском Граду нису довољно пољеки топова нашли, који су им ва рат потребни; и како ливци из Русије још послати били нису, тако одма узму Милисава да им у Београдском дојњем Граду топове салива.

Мплисаву у почетку првог ливења непође посао срећно. Метална маса није била довољно растопљена, и тако запне и не излије топ Другог ливења била је материја течна, и кад је испусти у калуп небудне је довољно и тако у оба ливења немадне среће. Због чега стану Срби сумњати да није он какови варалица. — Но у трећем ливењу срећа га послужи, угоди довољно метала и топлоту истог, те красан топ салије.

После тога Милисав у дојњем Београдском Граду, близу велике касарне на домак Небојше куле, устроји читав Арсенал. Сазидао је фуруну за топлење метала; ископао је рупу, гди је саливао топове; имао је оделење тесачко, гди су се лафети израђивали, коларско гди су се точкови, предњаци, каре и други муницијони возови израђивали; и треће оделење ковачко, у ком су лафети и возови окивати, и проче све потребе топовске израђивате су“) под његовом управом, докле нису два Руса из Русије дошла, тесу као стручњаци и до

#) И поред свега тога у својој соби имао је више сатова, ког заната није се хтео оставити. Историја Ранкеа стр. 136,