Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

МРЉА Е ла о сне о ан Ин Ун О КУ ак

+= 50 -

са писменим и устменим порукама Кара-Ђорђу ради договора га заједничко ратовање противу Турака. Но пре него што ће Владика Буру послати, начини му вештачке гусле, у који је био држак изшуплен тако да је писмо стати могло, и да нико споља примјетити није могао шупљине затвор, па у исте мете племо, покаже Ђури како се отвора и затвора и онда пошље га у Србију. Ђура узме свога сестрића за путовођу, па удари преко Ерцеговине п Босне, све идуђи од села до села и од вароши до вароши, гудио је пи уз гусле певао Србима и Турцима повољне песме, п од њи милостињу добиво. Тако кад је гудио и пево Беговима п другим Турцима, он је удешаво такове песме, које су њима товиле п узвишавао јунашства њиова. А пред Орбима певао је што је њима по вољи било. И тако путујући дође у Србију, преда Кара-Борђу Владичино писмо и испоручи му имајућу испоруку. Кога Кара-Ђорђе са писмом као одговором п устменом поруком врати натраг опет у Црнугору Владици. И тако Ђура као писмоноша више је пута гудећи и певајући под видом прошње ишо у Црнугору и враћао се у Србију.

Кад 1813 године пропадне Србија и многи Срби пребегну у Аустрију, онда и слепи Ђура у Срем пређе, гди је се гудећи уз гусле од подарака падржавао. А кад 1814 године у Септемвру са КараЂорђем оду у Русију више главни Војвода п многи други Срби, онда са истима оде и слепи Ђура и у Хотину Бесарабске области настани се, п кад Кара-Ђорђе са његовим Војводама добије од Руског Двора новчану помоћ за своје издржавање, тад п Ђура по препоруци КараЂорђевој добије годишње издржање од 600 рубаља.

Па како је у Бесарабији било око 600 породица, које ву као Емпгранти 1814 године из Србије дошли, тако Руски Двор нађе се побуђен, те већу част Орба у Бесарабске пустаре у Татар-Буџак насели на земље пи у куће, одакле су се Турци. 1818 год. ивселили. Но Ђура 1817 год. једанпут оде код њи и својим разлозима побунији, те се опет у Бесарабију у Хотин и око Хотина натраг врате, а потом по неколико породица кад данас кад сутра све се у Србију повраћају, па се и Ђура у години 1818 у Србију врати. Гди добије неку малу пензију од 9—6 талира месечно и тако је живио које у Крагујевцу које у Београду до 1848 год. а потом се у Београду разболе и од прилике у својој 70. години старости умре, гди укопан буде у гробље Београдско код Палилулске цркве.